ПРОПИСИ ВОЂЕ - Louis Beam

 Прописи вође:

1. Најважније начело вође ја да води кроз лични пример. Ако је то могуће, вођа би требало да је већ урадио оно што ће од својих следбеника тражити да ураде.

2. Најбоље вође углавном долазе из “наших редова”. Они воде људе својим личним примером и искуством.

3. Неопходно начело је то да вођа апсолутно верује у оно за шта се бори.
Преданост вође се преноси на његове следбенике.

4. Вођа не сме да посматра, већ да учествује са својим људима и истраје.
Вођство се не састоји од заповедања, већ од предвођења.

5. Човек који није сам спреман да уради оно што тражи од других је заповедник а не вођа.

6. Добар вођа није теоретичар. Његови успеси се мере достигнућима, а не теоријама. Добре идеје су оне које су делотворне, све остале су за мислиоце.

7. Вође не добијају поштовање, они га заслужују. Ако вођу непоштују људи из наших редова, онда мора да погледа дубље у себе и да пронађе одговор.

8. Човек који после озбиљног размишљања и разматрања сматра себе вођом, обично то није, јер би он већ увелико предводио, а не само размишљао о томе.

9. Постоје људи који су “рођене вође”, као и они који то постану. Први поседују урођену способност и таленат од почетка, други то постану кроз учење и искуство.

10. Вођа није изолован, он разуме своје људе и оно што их мотивише. Он даје похвале и признања људима који су успешни, брине се и помаже онима који не успеју. Људима из наших редова увек пружа другу шансу да се докажу. Ниједан човек који је дао све од себе не треба бити оштро осуђиван због једног инцидента који је можда био последица неког преокрета живота.

11. Најтежи задатак за способног вођу је да буде ауторитет. Ако је ауторитет, где год је то могуће, онда је то оно што га чини супериорнијим у односу на друге вође које то нису.

12. Добар вођа увек гледа да има своју замену.

Написао: Louis Beam

ОТПОР БЕЗ ВОЂЕ

 Постоје два пута која можемо изабрати, ми који се одлучимо на борбу. Прва опција је оно што ја називам ''јавни'' активиста. Ове особе се боре свом снагом да прошире поруку Белог опстанка и препорода што већем броју наше расне браће. Ови бели активисти користе штампани материјал, новине, радио, телевизију а нарочито интернет. Ове храбре особе иду опасном стазом јер што су њихова залагања ефикаснија то више пажње привлаче на себе од властодржаца и разних непријатељских организација.

Скоро сваки град на западу има “Одељење за Злочине из мржње” или сличан орган који ради као веза између јеврејских интереса и полиције. Ове установе раде на томе да идентификују и изграде досије Белих активиста који делују у том подручју. Њихова крајња тежња је да се инфилтрирају у сваку групу Белих активиста ради:

- Сакупљања кривичних доказа против њених чланова

- Откривања веза са другим групама ради даље истраге

- Подривања, дискредитовања и уништења тих група

Тајни агенти ових одељења ће посећивати састанке и скупове расних активиста и информације као што су имена и лични описи појединих чланова ће бити прикупљене. Одељење за Злочине из мржње ће такође сакупити литературу, постере и остали материјал који активисти деле. Овај материјал ће бити анализиран ради проналажења отисака како би што пре индентификовали чланове групе. Ови отисци ће касније бити смештени у досије у коме властодршци држе све оне умешане у расни активизам.

Следећи корак у раду Одељења за Злочине из мржње је да се инфилтрирају у групу, зарад прикупљања доказа о учешћу у било каквом кривичном делу или наговештају планирања кривичног дела од стране групе. Овакав посао обично ради један агент, али нису нам страни ни случајеви када их је било два или више.

Ако никакви докази испрва нису прибављени, убачени агент ће покушавати да наводи групу да изврши неко озбиљно или насилно кривично дело или ће њему/њој обезбедити средства за извршење кривичног дела и помоћи у планирању. Ако су припадници групе довољно лакомислени да верују инфилтратору ускоро ће се наћи иза решетака. Овај тип рада Одељења за Злочине из мржње је добро забележен до сада. Случај ''Skinheadsa четвртог рајха'' у Лос Анђелесу, инфилтрација у ''Combat 18'' у Енглеској и Grant Bristoe афера са "Heritage Front" у Канади су добри примери коришћења ''агента-провокатора'' како би се уништили Бели Националистички покрети и ухапсили Бели мушкарци и жене.

Како се можемо заштитити од инфилтрације и саботаже властодржаца? Све се може сажети у једно једноставно правило: Нико ко је отворени активиста, познат медијима и полицији, никад не би требао чак ни да ужива у идеји да се умеша у оружану борбу. Право раздвајање мора да постоји између оних који воде рат речима и оних о којима њихове акције говоре. Кад год је отворени Бели активиста суочен са позивом на оружану борбу, он мора објаснити да је његов лични избор одбијање насиља али да ни не осуђује оне који се упусте у оружану борбу ради одбране свог народа. На овај начин можемо неутрализовати утицај инфилтратора властодржаца против нас.

Баш као што “јавни” бели националисти морају бити стриктно не насилни, они који изаберу насилну борбу морају своје идентитете и уверења држати у строгој тајности од свих, осим оних директно умешаних у покрет. Ово ће бити тежак задатак, а учешће што већег броја људи ће га све више отежати. Из овог разлога морамо употребити организациону структуру малих “ћелија”. Свака од тих ћелија би имала свега пар чланова и била би способна да изводи акције независно од осталих. Само дуготрајно познанство са пуно поверења може саставити ћелију. Шака посвећених ратника (не више од 4 или 5) могу створити непробојно, кохерентно и успешно оружје против тираније са којом смо суочени. Снажно мотивисан појединац илити “Вук самотњак” такође може предузети акције на сопствену иницијативу. Ова ћелија од једне особе ће очигледно бити непробојна за инфилтрацију властодржаца, међутим Вук самотњак може бити ограничен размером напада које може да изведе. Управо овај тип ћелијски структурисаног покрета отпора је оно чега се навише плаше издајничке курве жељне моћи које седе у влади. Они немају представу како да се изборе са оваквим типом покрета, нема хијерархијски моћну структуру па не може бити срушен а ћелије су превише мале и превише опрезне на инфилтрацију.

Свако ко се прикључује покрету мора да схвати да смо ми нација у изгнанству, која чека да преузме власт у вакуму који ће бити створен падом Западне цивилизације.

Грађани ове прогнане нације су обавезни да буду:

- Свесни- Грађанство мора себе да едукује на разумном нивоу о свим питањима која се тичу Белог опстанка. Наши непријатељи никада не смеју бити у могућности да питају 'Зашто?'' без одговора.

- Наоружани- Грађанство мора имати оружје за герилско ратовање и потребно знање да рукују њиме. У неким околностима ово ће бити тешко, али је апсолутно неодложно да су грађани наше нације способни да преузму моћ у своје руке када за то дође време.

- Спремни- Грађанство мора бити и психички и телесно спремно за долазећи сукоб. Нужно је да грађанство себе обучава, као војници, и да буде телесно способно за борбу, обављање тешких послова и издржљивост на исцрпљеност. Такође, као војници, нужно је за грађанство да избришу сваки осећај наклоности према нашим непријатељима или кривицу према акцијама које морамо предузети. Тај осећај је симптом највећег могућег зла које је природа створила… слабост.

Савети за ВУКОВЕ САМОТЊАКЕ

 САВЕТИ ЗА ВУКОВЕ САМОТЊАКЕ

Имајући у виду потпуни неуспех тзв про-белих "покрета" за последњих тридесет година, да створи било какве резултате, и покрене социјалне и економске промене, које би довеле до успона масовног Белог покрета, чини се да наша једина реална нада лежи у малом броју људи који делују индивидуално или у врло малим групама. (Објашњење за све "компјутерске командосе": "ДЕЛОВАТИ" значи устати од компјутера и форума, и РАДИТИ нешто конкретно.) То је оно што Луис Бим и Том Мецгер назвали "Отпор без вође". Најновији пример за ову врсту делатности је снајпериста који је уклонио Јеврејина промотера абортуса у Њујорку, али самосталан или ћелијски отпор не морају обавезно да значе илегална дела или она са фаталним исходом. Нећу да се замарам овај пут и да наводим "Одрицање" (писмено одрицање од одговорности за случај да ове речи наведу друга лица на директно деловање), јер мислим да смо дошли до ситуације да, ако Федералци (FBI) хоће да ме ухапсе због нечега што пишем, они ће и да ме ухапсе и ту ми "одрицање" неће помоћи. Моја брига је да ако и када неко од вас одлучи да коначно изађе иза рачунара и делује, не заврши у паклу затворског система ове земље. Оно за шта ја бринем, јесте добробит Белих људи и не дајем ни пет пара за "права" црнаца, Јевреја, промотера абортуса, бирократа или било кога другог.

1. ДЕЛУЈ САМ, а то значи сам. Ја не видим потребу за "ћелијама", јер оно што знају двојица, један може да изда. Немој никоме говорити БИЛО ШТА о ономе што си урадио, или шта планираш да урадиш. Не говори својој жени, друговима, свештенику, НИКОМЕ. Не прави белешке и не остављај било какав писани траг, дневнике, или било шта те врсте. Своје активности држи што даље од јавности, тако да нико не посумња у то шта радиш и куда се крећеш, да неко не упише број таблице твог аутомобила, и тако да те сачекају у гаражи јер си потпалио Банку Федералних Резерви или урадио нешто друго. Оно што нико не види, нико не може ни да изда. Оно што нико не зна, нико не може изрећи.

2. НЕ ПЉАЧКАЈ БАНКЕ, пицерије или супермаркете да би сакупио средства за своје активности. Ствари које би вероватно радио углавном нису много скупе, а кроз рад можеш да сакупиш довољно средстава за потребну опрему. Оно што ти треба јесте ПОСАО који је повремен, сезонски, или који ти омогућује да путујеш и даје довољно времена да се укључиш у револуционарну борбу. Сведите своје "илегалне радње", као што је крађа таблица за прикривање вашег аутомобила, на минимум. Сваки нелегални акт који учините, јесте још једно криминално дело које могу да вам накаче на суђењу, или на основу ког могу да вас траже; могу вас ухапсити због тага што сте збрисали читаву либералну мрежу из ваше околини, али су вам дошли главе управо због украдених таблица или због провале у затворену радњу. Због тога: Постарајте се да сва возила која возите, буду легално регистрована, и да техничка исправност и светла буду исправна. Не јури, не пролази кроз црвено, не лепи налепнице на аутомобил итд. За бегунце и/или урбану герилу највећа опасност је ЗАСТОЈ У САОБРАЋАЈУ. Питајте браћу Кехое.


3 ДЕЛУЈ ТИХО. Не шаљи писма и телефонске позиве медијима у којима се хвалиш или присвајаш заслуге за своја дела, називајући себе "Аријевска Револуционарна Ударна Снага" или неки сличан прежвакан назив. Свака таква комуникација је веза између вас и истражитеља полиције, они ће такве снимке и писма анализирати, исецкати их, тражити отиске, снимати глас, дигитализовати га и после вас тражити уз помоћ тога. Нисте довољно паметни да победите високотехнолошке форензичке методе. Ћутање о вашим акцијама је ваш најбољи штит, јер им оставља најмање трагова за истраживање. Осим тога, психолошки утицај нечујне и тихе али неочекиване и смртоносне акције, далеко је већи од гласног хвалисање и бусање у груди јуначке. Нема потребе да им јављате да сте ви Бели Отпор, знаће то они, и урлаће из петних жила о томе кроз своје јудео-либерлане медије. Кад смо код тога, Ерик Рудолф, канадски и други стрелци и даље су у бекству.

4. НЕ ОТКРИВАЈ СЕБЕ ТЕТОВАЖАМА! Јозеф Пол Френклин је откуцан од стране медицинске сестре хитне помоћи, која је препознала његове тетоваже. Постављање сталног, идентификујућег трага на вашем телу, је нешто најглупље што млади бели човек или жена може да уради. Ако већ имаш тетоважу, нађи и неки други посао са стране због веће зараде и потроши те паре за ласерско уклањање тетоваже. То ће оставити ожиљак, тачно, али је још увек теже идентификовати ожиљак него тетоважу Борбену, или шта већ. (Ово је посебан савет за оне младе људе који немају демаскирајуће ознаке на својим телима и којима оне не требају да би били једнако добри у својим активностима као усамљени вукови, као и они који су на своје тело ставили тетоваже.)

5. СХВАТИТЕ ДА СТЕ ПОТРОШНИ МАТЕРИЈАЛ. Једина ствар коју ово друштво не може никада, али никада опростити --- нити могу приуштити то СЕБИ --- јесте било какав акт директног отпора "Гвозденој Пети" (мисли се на капиталистички систем какав је приказан у роману Џек Лондона), чак и ако је према њиховом закону заснован на сасвим легалан начин, а покаже се ефикасним. Њима не смета када шаљете шифрована писма једни другима, али нас држе на оку и сваки пут када им се учини да можемо да се ујединимо у неку врсту ефикасног покрета отпора, они тада крећу у акцију (једном ми је то рекао агент FBI). Али ако икада задате снажан ударац истинском непријатељу, они неће престати да вас лове. Они не могу да дозволе да им побегне неко ко их је стварно уздрмао, јер би и неким другима могло да падне на ум да им се одупру. Питајте Сема Бауерса или Бајрона де ла Беквита или неке од старих источноевропских имиграната које су одвучени назад у Европу да буду мучени до смрти. Питајте оног јадног Валтера Мудија коме су напаковали слањe пакета-бомби 1990. судији у Алабами и црнцу из NAACP. Колико ја могу да схватим, Муди је жртвован од стране FBI, зато што је FBI морао да увери све да један такав тежак ударац не сме проћи некажњено. Ја лично мислим да је прави бомбаш још увек слободан и да је био довољно паметан да се извуче кад му се указала прилика и да умакне Федералцима. У овом тренутку, озбиљан отпор (тј. некако ометати власти ове државе) је раван самоубиству. Морате се помирити са тим, пре него што почнете, да таквим начином рада извршавате самоубиство, то је исто као да сте се бацили пред воз да би сте га зауставили. У овој нашој борби, идеја да је могуће само површно се бавити расним активизмом, изгледа ми потпуно ван памети. То је хобистички приступ, и он је узрок већине наших проблема. Директан, активан отпор није филм, мада се може направити филм о теби једног дана. Нећеш бити ту да га гледаш, или ако будеш, онда ћеш патити као животиња у једном од оних места која су наша властела и господари изградили искључиво у сврху обезбеђивања сопствене пропасти. Када почнете активан отпор, нећете моћи да кажете на пример: "Дао сам "динар" да уђем, даћу два да изађем!"

6. Шта год радио, НЕ БУДИ ГМИЗАВАЦ! Боље је по тебе самог да проведеш остатак свог живота седећи испред екрана, цугајући пиво, и не радећи ништа, него урадити нешто без памети, бити ухваћен и онда гмизати ко пребијен џукац пред судијом, пред медијима, тражећи разумевање за своје поступке и милост, које нећеш добити. Сви знамо колико је тешко "инстант генерацију" натерати да МИСЛИ о било чему. Оно што ме забрињава је то што ћемо имати инциденте "Beavis & Butthead" револуције. "Beavis & Butthead" ће бити ухваћени јер су радили нешто глупо, и "Beavis & Butthead" ће постати још једна срамота за све нас када буду пузали, плакали и цвилели за милост, када се буду одрицали "зла расизма" пред ТВ камерама, када буду говорили како су нашли "просветљење" у затвору и заволели мањине итд. Ја бих пре прихватио да ни један бели човек није подигао руку у знак отпора пропасти, уместо да пролазимо кроз још један такав одвратан спектакл. Ако ће наша раса умрети, нека бар умре достојанствено!