ОТПОР БЕЗ ВОЂЕ

 Постоје два пута која можемо изабрати, ми који се одлучимо на борбу. Прва опција је оно што ја називам ''јавни'' активиста. Ове особе се боре свом снагом да прошире поруку Белог опстанка и препорода што већем броју наше расне браће. Ови бели активисти користе штампани материјал, новине, радио, телевизију а нарочито интернет. Ове храбре особе иду опасном стазом јер што су њихова залагања ефикаснија то више пажње привлаче на себе од властодржаца и разних непријатељских организација.

Скоро сваки град на западу има “Одељење за Злочине из мржње” или сличан орган који ради као веза између јеврејских интереса и полиције. Ове установе раде на томе да идентификују и изграде досије Белих активиста који делују у том подручју. Њихова крајња тежња је да се инфилтрирају у сваку групу Белих активиста ради:

- Сакупљања кривичних доказа против њених чланова

- Откривања веза са другим групама ради даље истраге

- Подривања, дискредитовања и уништења тих група

Тајни агенти ових одељења ће посећивати састанке и скупове расних активиста и информације као што су имена и лични описи појединих чланова ће бити прикупљене. Одељење за Злочине из мржње ће такође сакупити литературу, постере и остали материјал који активисти деле. Овај материјал ће бити анализиран ради проналажења отисака како би што пре индентификовали чланове групе. Ови отисци ће касније бити смештени у досије у коме властодршци држе све оне умешане у расни активизам.

Следећи корак у раду Одељења за Злочине из мржње је да се инфилтрирају у групу, зарад прикупљања доказа о учешћу у било каквом кривичном делу или наговештају планирања кривичног дела од стране групе. Овакав посао обично ради један агент, али нису нам страни ни случајеви када их је било два или више.

Ако никакви докази испрва нису прибављени, убачени агент ће покушавати да наводи групу да изврши неко озбиљно или насилно кривично дело или ће њему/њој обезбедити средства за извршење кривичног дела и помоћи у планирању. Ако су припадници групе довољно лакомислени да верују инфилтратору ускоро ће се наћи иза решетака. Овај тип рада Одељења за Злочине из мржње је добро забележен до сада. Случај ''Skinheadsa четвртог рајха'' у Лос Анђелесу, инфилтрација у ''Combat 18'' у Енглеској и Grant Bristoe афера са "Heritage Front" у Канади су добри примери коришћења ''агента-провокатора'' како би се уништили Бели Националистички покрети и ухапсили Бели мушкарци и жене.

Како се можемо заштитити од инфилтрације и саботаже властодржаца? Све се може сажети у једно једноставно правило: Нико ко је отворени активиста, познат медијима и полицији, никад не би требао чак ни да ужива у идеји да се умеша у оружану борбу. Право раздвајање мора да постоји између оних који воде рат речима и оних о којима њихове акције говоре. Кад год је отворени Бели активиста суочен са позивом на оружану борбу, он мора објаснити да је његов лични избор одбијање насиља али да ни не осуђује оне који се упусте у оружану борбу ради одбране свог народа. На овај начин можемо неутрализовати утицај инфилтратора властодржаца против нас.

Баш као што “јавни” бели националисти морају бити стриктно не насилни, они који изаберу насилну борбу морају своје идентитете и уверења држати у строгој тајности од свих, осим оних директно умешаних у покрет. Ово ће бити тежак задатак, а учешће што већег броја људи ће га све више отежати. Из овог разлога морамо употребити организациону структуру малих “ћелија”. Свака од тих ћелија би имала свега пар чланова и била би способна да изводи акције независно од осталих. Само дуготрајно познанство са пуно поверења може саставити ћелију. Шака посвећених ратника (не више од 4 или 5) могу створити непробојно, кохерентно и успешно оружје против тираније са којом смо суочени. Снажно мотивисан појединац илити “Вук самотњак” такође може предузети акције на сопствену иницијативу. Ова ћелија од једне особе ће очигледно бити непробојна за инфилтрацију властодржаца, међутим Вук самотњак може бити ограничен размером напада које може да изведе. Управо овај тип ћелијски структурисаног покрета отпора је оно чега се навише плаше издајничке курве жељне моћи које седе у влади. Они немају представу како да се изборе са оваквим типом покрета, нема хијерархијски моћну структуру па не може бити срушен а ћелије су превише мале и превише опрезне на инфилтрацију.

Свако ко се прикључује покрету мора да схвати да смо ми нација у изгнанству, која чека да преузме власт у вакуму који ће бити створен падом Западне цивилизације.

Грађани ове прогнане нације су обавезни да буду:

- Свесни- Грађанство мора себе да едукује на разумном нивоу о свим питањима која се тичу Белог опстанка. Наши непријатељи никада не смеју бити у могућности да питају 'Зашто?'' без одговора.

- Наоружани- Грађанство мора имати оружје за герилско ратовање и потребно знање да рукују њиме. У неким околностима ово ће бити тешко, али је апсолутно неодложно да су грађани наше нације способни да преузму моћ у своје руке када за то дође време.

- Спремни- Грађанство мора бити и психички и телесно спремно за долазећи сукоб. Нужно је да грађанство себе обучава, као војници, и да буде телесно способно за борбу, обављање тешких послова и издржљивост на исцрпљеност. Такође, као војници, нужно је за грађанство да избришу сваки осећај наклоности према нашим непријатељима или кривицу према акцијама које морамо предузети. Тај осећај је симптом највећег могућег зла које је природа створила… слабост.