Савети за ВУКОВЕ САМОТЊАКЕ

 САВЕТИ ЗА ВУКОВЕ САМОТЊАКЕ

Имајући у виду потпуни неуспех тзв про-белих "покрета" за последњих тридесет година, да створи било какве резултате, и покрене социјалне и економске промене, које би довеле до успона масовног Белог покрета, чини се да наша једина реална нада лежи у малом броју људи који делују индивидуално или у врло малим групама. (Објашњење за све "компјутерске командосе": "ДЕЛОВАТИ" значи устати од компјутера и форума, и РАДИТИ нешто конкретно.) То је оно што Луис Бим и Том Мецгер назвали "Отпор без вође". Најновији пример за ову врсту делатности је снајпериста који је уклонио Јеврејина промотера абортуса у Њујорку, али самосталан или ћелијски отпор не морају обавезно да значе илегална дела или она са фаталним исходом. Нећу да се замарам овај пут и да наводим "Одрицање" (писмено одрицање од одговорности за случај да ове речи наведу друга лица на директно деловање), јер мислим да смо дошли до ситуације да, ако Федералци (FBI) хоће да ме ухапсе због нечега што пишем, они ће и да ме ухапсе и ту ми "одрицање" неће помоћи. Моја брига је да ако и када неко од вас одлучи да коначно изађе иза рачунара и делује, не заврши у паклу затворског система ове земље. Оно за шта ја бринем, јесте добробит Белих људи и не дајем ни пет пара за "права" црнаца, Јевреја, промотера абортуса, бирократа или било кога другог.

1. ДЕЛУЈ САМ, а то значи сам. Ја не видим потребу за "ћелијама", јер оно што знају двојица, један може да изда. Немој никоме говорити БИЛО ШТА о ономе што си урадио, или шта планираш да урадиш. Не говори својој жени, друговима, свештенику, НИКОМЕ. Не прави белешке и не остављај било какав писани траг, дневнике, или било шта те врсте. Своје активности држи што даље од јавности, тако да нико не посумња у то шта радиш и куда се крећеш, да неко не упише број таблице твог аутомобила, и тако да те сачекају у гаражи јер си потпалио Банку Федералних Резерви или урадио нешто друго. Оно што нико не види, нико не може ни да изда. Оно што нико не зна, нико не може изрећи.

2. НЕ ПЉАЧКАЈ БАНКЕ, пицерије или супермаркете да би сакупио средства за своје активности. Ствари које би вероватно радио углавном нису много скупе, а кроз рад можеш да сакупиш довољно средстава за потребну опрему. Оно што ти треба јесте ПОСАО који је повремен, сезонски, или који ти омогућује да путујеш и даје довољно времена да се укључиш у револуционарну борбу. Сведите своје "илегалне радње", као што је крађа таблица за прикривање вашег аутомобила, на минимум. Сваки нелегални акт који учините, јесте још једно криминално дело које могу да вам накаче на суђењу, или на основу ког могу да вас траже; могу вас ухапсити због тага што сте збрисали читаву либералну мрежу из ваше околини, али су вам дошли главе управо због украдених таблица или због провале у затворену радњу. Због тога: Постарајте се да сва возила која возите, буду легално регистрована, и да техничка исправност и светла буду исправна. Не јури, не пролази кроз црвено, не лепи налепнице на аутомобил итд. За бегунце и/или урбану герилу највећа опасност је ЗАСТОЈ У САОБРАЋАЈУ. Питајте браћу Кехое.


3 ДЕЛУЈ ТИХО. Не шаљи писма и телефонске позиве медијима у којима се хвалиш или присвајаш заслуге за своја дела, називајући себе "Аријевска Револуционарна Ударна Снага" или неки сличан прежвакан назив. Свака таква комуникација је веза између вас и истражитеља полиције, они ће такве снимке и писма анализирати, исецкати их, тражити отиске, снимати глас, дигитализовати га и после вас тражити уз помоћ тога. Нисте довољно паметни да победите високотехнолошке форензичке методе. Ћутање о вашим акцијама је ваш најбољи штит, јер им оставља најмање трагова за истраживање. Осим тога, психолошки утицај нечујне и тихе али неочекиване и смртоносне акције, далеко је већи од гласног хвалисање и бусање у груди јуначке. Нема потребе да им јављате да сте ви Бели Отпор, знаће то они, и урлаће из петних жила о томе кроз своје јудео-либерлане медије. Кад смо код тога, Ерик Рудолф, канадски и други стрелци и даље су у бекству.

4. НЕ ОТКРИВАЈ СЕБЕ ТЕТОВАЖАМА! Јозеф Пол Френклин је откуцан од стране медицинске сестре хитне помоћи, која је препознала његове тетоваже. Постављање сталног, идентификујућег трага на вашем телу, је нешто најглупље што млади бели човек или жена може да уради. Ако већ имаш тетоважу, нађи и неки други посао са стране због веће зараде и потроши те паре за ласерско уклањање тетоваже. То ће оставити ожиљак, тачно, али је још увек теже идентификовати ожиљак него тетоважу Борбену, или шта већ. (Ово је посебан савет за оне младе људе који немају демаскирајуће ознаке на својим телима и којима оне не требају да би били једнако добри у својим активностима као усамљени вукови, као и они који су на своје тело ставили тетоваже.)

5. СХВАТИТЕ ДА СТЕ ПОТРОШНИ МАТЕРИЈАЛ. Једина ствар коју ово друштво не може никада, али никада опростити --- нити могу приуштити то СЕБИ --- јесте било какав акт директног отпора "Гвозденој Пети" (мисли се на капиталистички систем какав је приказан у роману Џек Лондона), чак и ако је према њиховом закону заснован на сасвим легалан начин, а покаже се ефикасним. Њима не смета када шаљете шифрована писма једни другима, али нас држе на оку и сваки пут када им се учини да можемо да се ујединимо у неку врсту ефикасног покрета отпора, они тада крећу у акцију (једном ми је то рекао агент FBI). Али ако икада задате снажан ударац истинском непријатељу, они неће престати да вас лове. Они не могу да дозволе да им побегне неко ко их је стварно уздрмао, јер би и неким другима могло да падне на ум да им се одупру. Питајте Сема Бауерса или Бајрона де ла Беквита или неке од старих источноевропских имиграната које су одвучени назад у Европу да буду мучени до смрти. Питајте оног јадног Валтера Мудија коме су напаковали слањe пакета-бомби 1990. судији у Алабами и црнцу из NAACP. Колико ја могу да схватим, Муди је жртвован од стране FBI, зато што је FBI морао да увери све да један такав тежак ударац не сме проћи некажњено. Ја лично мислим да је прави бомбаш још увек слободан и да је био довољно паметан да се извуче кад му се указала прилика и да умакне Федералцима. У овом тренутку, озбиљан отпор (тј. некако ометати власти ове државе) је раван самоубиству. Морате се помирити са тим, пре него што почнете, да таквим начином рада извршавате самоубиство, то је исто као да сте се бацили пред воз да би сте га зауставили. У овој нашој борби, идеја да је могуће само површно се бавити расним активизмом, изгледа ми потпуно ван памети. То је хобистички приступ, и он је узрок већине наших проблема. Директан, активан отпор није филм, мада се може направити филм о теби једног дана. Нећеш бити ту да га гледаш, или ако будеш, онда ћеш патити као животиња у једном од оних места која су наша властела и господари изградили искључиво у сврху обезбеђивања сопствене пропасти. Када почнете активан отпор, нећете моћи да кажете на пример: "Дао сам "динар" да уђем, даћу два да изађем!"

6. Шта год радио, НЕ БУДИ ГМИЗАВАЦ! Боље је по тебе самог да проведеш остатак свог живота седећи испред екрана, цугајући пиво, и не радећи ништа, него урадити нешто без памети, бити ухваћен и онда гмизати ко пребијен џукац пред судијом, пред медијима, тражећи разумевање за своје поступке и милост, које нећеш добити. Сви знамо колико је тешко "инстант генерацију" натерати да МИСЛИ о било чему. Оно што ме забрињава је то што ћемо имати инциденте "Beavis & Butthead" револуције. "Beavis & Butthead" ће бити ухваћени јер су радили нешто глупо, и "Beavis & Butthead" ће постати још једна срамота за све нас када буду пузали, плакали и цвилели за милост, када се буду одрицали "зла расизма" пред ТВ камерама, када буду говорили како су нашли "просветљење" у затвору и заволели мањине итд. Ја бих пре прихватио да ни један бели човек није подигао руку у знак отпора пропасти, уместо да пролазимо кроз још један такав одвратан спектакл. Ако ће наша раса умрети, нека бар умре достојанствено!