Повезане локације и везе

Криза капитализма служи нашој ствари

- Највиши облик револуционарне завере се састоји у револуционарном раду са циљем да се оснажи само-уништавајућа тенденција капиталистичког система.

- “Дајте довољно конопца капиталисти и он ће се сигурно обесити” ово значи да ми морамо дати капиталистима времена које им је потребно да изврше самоубиство.

- Због тактичких разлога ми се морамо противити глобализацији, али због истих таквих стратешких разлога ми јој морамо пожелети добродошлицу. Ово се зове `давање конопца капиталисти`.

- Најнепоштенији револуционари су уствари они који се придржују капиталистичком кампу и делују исто као сви други капиталисти, али са олакшавајућом свирепом и бучном ревношћу, тим оснажујући само-деструктивне тенденције система. То су они који имају најдубље разумевање динамике револуционарног процеса, али преузимају ризик да буду убијени када Покрет коначно надвлада.

- Било би кратковидо и глупаво чак и разматрати могућност да систем може стварно променити своју природу, унајмање када се суочи са одређеним разарањем. И сигурно се може назвати криминалом ако се чак и надати да систем може сам исправити унајмање своју најгору грешку.

- Права промена ће само доћи са револуцијом и пут у ту револуцију ићи ће кроз заоштравање друштвених сукоба. Зато Покрет мора стално провоцирати своје противнике, узбуркавајући људе и излагати друштвене проблеме. Свако тобожње побољшање у друштвеним односима пре револуције само ће служити потребама капиталистичке класе.

- Стална провокација је најбољи начин за Покрет да начини да масе виде корумптивну и тлачећу природу система.

- Ми се несмемо плашити економске кризе, у ствари ми јој требамо желети добродошлицу.

- Економска криза увек открива праву природу система. Током економске кризе активности капиталиста су чак више немилосрдне него у нормалним временима. Економска криза нагиње ка давањима шансе капиталистима да пљачкају јадне и повећање њиховог богатства чак више него током периода када економија расте.

- Економска криза има тенденцију стварања револуционарне свести. Погоршавајући економску ситуацију радничке класа и њен подсвесни гнев ће коначно резултирати у експлозију спонтаног насиља. Било како, важна ствар је да ће економски колапс срушити кулу од слоноваче задовољног средњег сталежа.

- Моћ капиталистичке класе је заснована на капиталу. Капитал плаћа наднице војницима, полицији, новинарима, и забављачима. Онај ко контролише капитал ће такође имати контролу над доминантном скупу вредности у датом друштву. Ми можемо видети да моћ капиталистичке класе је и деиректна и индиректна у својој природи.

- Потпуни крах економског система и државе у задњој фази капитализма ће обелоданити да је наизглед вечна и стална моћ капитала била, поред свега, ипак само илузија.

- Како слом вредности берзанских акција и хиперинфлација сломи монетарни систем, капиталистичка класа ће изгубити своје једино оружје – капитал. Они ће бити остављени небрањени на милости и немилост наших револуционарних снага.

- Када се мехур берзанских деоница распраши, једина права снага која остане биће Покрет.

- Вредност новца и деоница је само договор заснован на поверењу. Како ће колапс економије послати таласе хистерије кроз свет ово поверење ће бити изгубљено, јер капиталисти нису вредни тога. Њиховој хегемонији ће доћи крај.
- На крају Покрет ће тријумфовати, јер капитал Покрета је народ.

Средња класа и револуција

- Средња класа је најважнији инструмент револуције, али такође највећа препрека за њу.

- Најопаснија контра револуционарна снага у друштву је менталитет средње класе.

- Типична одлика средње класе је конзерватизам, само-праведност, дивљење ка вишој класи – и попречна политичка свесност.

- Средња класа је привучена и очарана богатством и друштвеним статусом више класе, исто као ноћни лептири који су привучени лампом.

- Антисоцијални радикализам и непатриотизам предходно приписиван радничкој класи је доприносио прављењу средње класе у робовске лакеје капиталиста.

- Револуција, када дође, биће направљена у облику средње класе.

- Средња класа је била у могућности да ужива несвакидашње скупљање богатства и унапређење друштвене покретљивости током динамичног периода капитализма.

- Шанса за радикалну револуцију радничке класе је изгубљена како је средња класа постепено расла јача и део саме радничке класе је био у могућности да се стапа са средњом класом током динамичног периода капитализма.

- Сећање на растућу покретљивост током динамичног периода капитализма још увек не избија из умова средње класе.

- Растућа покретљивост увек захтева уобичајену пажњу и потпуно прихватање преволађавајућег система вредности. Средња класа, која по својој природи је увек чекала на сметлишту више класе је најконтра-револуционарна сила у историји људске врсте.

- Проблем са средњом класом и горњом радничком класом је тај да њихове друштвене вредности долазе из динамичког периода капитализма како сам систем клизи у злобан круг накупљања богатства за неколицину и сиромаштво за многе.

- Одређена акумулација богатства средње класе и нека растућа покретљивост радничке класе нису измениле чињеницу да су људи још подељени на оне који поседују капитал и оне који не поседују.

- Вредности средње класе и тог дела радничке класе који су мање или више били претопљени у средњу класу ће се само променити под ломећим притиском стварне материјалне реалности. Најекстремнији облик ове врсте насиља је економска депресија која ломи основе друштва као целине.

- Илузија узлазне покретљивости средње класе и више радничке класе мора бити сломљена пре него што ти друштвени слојеви постану радикализовани.

- Криза капитализма ће одузети све шта су средња калса и виша радничка класа икада имале. Када се ово деси Покрет мора бити спреман са циљем, материјалне потребе, јер револуција убрзава и буди револуционарну свест.

- Најразарајући елементи у спречавању политичке свесности средње класе састоје се у идентификовању са вредностима и циљевима више класе.

- Средња класа меша одговорности и осећања са жељама за подржавање система капиталистилке класе. У стварности доминантан скуп вредности је инструмент тлачења усмерен против средње класе исто као радничке класе.

- Најжалоснији пример како средња класа на најропскији начин прати вредности више класе је како је прихватила космополитски либерализам као своју идеологију.

- Космополитски либерализам је саставни део стратегије капиталистичке класе у свом покушају да глобализује своју моћ. Космополитски либерализам служи само потребама капиталистичке класе.

- Космополитски либерализам је нова идеолошка димна завеса за класно тлачење.

- Средња класа мисли да се њене потребе подударају са потребама капиталистичке класе. Због тога средња класа пушта капиталистичку класу да влада државом – али радећи тако она горко губи.

- Либерализам је злоћудни тумор на самој основи нације. Либерализам је нај најопаснији идеолошки непријатељ Покрета и његово потпуно одстрањење са лица земље је најважнији задатак Покрета.

- Посебна идеолошка марљивост и свесност ће бити захтевана од Покрета са циљем да се одели и бори са два различита и због тога посебно опасна облика либерализма – десног крила либерализма и левог крила либерализма.

- Сви проблеми модерног друштва потичу од две, оригинално супротне силе, десног либерализма и левог либерализма.

- Десни либерализам и леви либерализам су теза и антитеза, њихова синтеза је смртоносна.

- Либерали морају бити нападани сваки дан.

- Десни либерализам је идеологија par excellence за буржоарзијју. Он глорификује свемоћ капитализма, те како је неопходно и мудро предати себе челичним законима економије, све приказано као основна сила природе. Како је буржоарзија била у могућности да прикује доле радничку класу искоришћавајући је преко глобализације, десни либерализам – идеологија капитализма –био је обузет доприношењем разарања материјалне основе живота радничке класе.

- Док је леви либерализам вукао доле оно шта се сматра традиционално, ауторитетско и револуционарно, леви либерализам је такође ослободио појединце од својих одговорности и дужности ка својој заједници. Леви либерализам је само забринут за права, никад за дужности. Он верује да ово склоност ка нефункционалном понашању долази са стране, тим се од неког не може очекивати да има било какву врсту само дисциплине.

- Како је десни либерализам – идеологија буржоарзије – први уништио материјалну основу за пристојан живот радничке класе, није за чудо да је леви либерализам био у могућности да сломи моралне везе националне заједнице.

- Средња класа нагиње да прихвати све акције капиталистичке класе које имају за циљ да оснаже њихове сопствене позиције, размишљања која ће доприносити средњој класи такође.

- Капиталистичка класа се увек може ослонити на подршку средње класе када покушава да обори националне границе са циљем да пусти бујицу јефтине радне снаге и страних бедно плаћених производа да долазе и да дерегулишу све команде покрета капитала и производње,

- Средња класа чува сан чистача ципела на својим чизмама иако се заиста средња класа помирила са улогом љубљења ногу капиталистичкој класи.

- Проблем са револуционарном свесношћу средње класе је да када криза капитализма постане оштрија, она дохвата радничку класу, која у почетку највише пати. Среедња класа, наравно, традиционално презире нижи пролетаријат.

- Проблем са револуционарном свесношћу средње класе је чињеница да током дугог времена средња класа може да изолује себе од друштвених проблема донетих кризом капитализма и да окрене главу од ових проблемима чак током дужег временског периода.

- Илузија узлазеће покретљивости, тако својствена средњој класи, чини да средња класа види кризу капитализма као посебан проблем који се бави углавном нижим пролетаријатом.

- Средња класа рачуна да ће погоршавање позиције радничке класе донети економске добробити средњој класи. Оно шта средња класа не успева да види је да ће се логика капитализма на крају окренути против ње.

- Рачунајући на кризу капитализма средња класа рачуна да одржи свој стандард живота жртвујући економску позицију радничке класе.

- Жртвујући радничку класу Молохљевим чељустима болесног капитализма, средња класа само покушава да добије на времену.

- Када се средња калса и такође виша радничка класа суоче са друштвеним проблемима проузрокованим кризом капитализма њихова прва реакција је емоционална – јадни буржујчићи почињу цвилети и кривити нижи пролетаријат.

- Са циљем да се претвори у револуционарну снагу, средња класа мора изгубити све – нарочито своје илузије.

- Стварност живота ће повући доле средњу класу са куле самозадовољства.

- Покрет ће расти из декласиране средње класе.

- У завршној фази кризе капитализма патолошка атмосфера која је преовлађавајућа у друштву припремиће терен да долазак Покрета.

- У завршној фази кризе капитализма, друштвени проблеми показаће се у нечувено насилном и хаотичном понашању, као и у ирационалном политичком радикализму.

- У завршној фази кризе капитализма, сатерана у ћошак средња класа изгледа да има само два избора: или да одржава капиталистички систем и тако дозволи себи да буде искоришћавана од капиталистичке класе или да приступи радикалним екстремистима и њиховом ирационалном фанатизму који не мари за потребе обичних људи. Решење ове дилеме је у Покрету.

- Покрет ће се борити на два фронта: Он ће се борити и против капиталистичке класе која у том тренутку држи и политичку и економску моћ и против екстремистичких фракција.

- Покрет ће победити због заслепљености, похлепе, кратковидости екстремизма и мањка анализирања његових непријатеља.

- Покрет је у основи насилна реакција средње класе и више радничке класе која су биле сатеране у ћошак од либералног капитализма. Њихов очај је тајна победе Покрета.

- Након што је Покрет задобије поверење средње класе, он ће покренути рат потпуног разарања против непријатеља народа.

- Подсвесно, средња класа очекује да се Покрет бави свим неопходним средствима која се тичу опасности које угрожавају њихов начин живота. Док се Покрет бави својим непријатељима, средња класа ће гледати у страну.

- Тихо одобравање средње класе ће дати Покрету слободне руке у борби против својих непријатеља.

- Политичка снага која ће, унутар оквира историјског материјализма заиста разумети природу средње класе и њену психологију ће на крају превладати.

Проблем социјализма

- Један од великих камена спотицања социјалистичког покрета је што Едипов Комплекс преовладава у њему – Сваки млади социјалиста изгледа да је заражен њим.

- Заједничке тенденције унутар менталитета радикалног левичарства су здраве и омладина жели да уздрма апсолутни и реакционарни систем веровања на једну страну, и нихилистички бес да збрише све традиционално на другу страну.

- Историја нас учи да не можеш поразити историју. Нема избегавања да неко може створити друштвену структуру без историје или прошлости. Сви напори да се уради то воде у пропаст.

- Прави социјалиста мора увек одражавати како он или она требају учити од прошлости, тако да се социјализам може развити природно и органски заснован на историјском искуству нације.

- Друга највећа грешка у грађењу социјализма лежи у чисто теоретском приступу који занемарује искуство и уобичајену логику.

- Највећа грешка у грађењу социјализма лежи у покушавању да се створи неоргански, космополитски социјализам (комунизам) без корена у стварној историји обичних људи.

- Прави социјализам може бити само изграђен на националној основи вођен историјским искуством народа и нације.

- Космополитски социјализам и капитализам су у основи исти. Они ће обоје пасти, јер они немају корена у стварном животу и имају мањак органске кохезије.

- Веза између историјског материјализма и националног духа је иста као веза између материје и енергије. Они су супротне стране истог новчића.

- Здрави национализам несме се састојати само у идеалистичном сањарењу. Национализам мора бити повезан са стварним светом коришћењем методологије историјског материјализма.

- Реакционарни национализам буржоарзије мора бити замењен прогресивним социјалистичким национализмом.

- У светлу историјског материјализма ми можемо видети како су нација и националне државе климакс интелектуалне и друштвене еволуције људске врсте.

- Само када се капитализам замени социјализмом нација ће потпуно бити слободна да изрази себе и развије се без уздржавања.

- Идеологија Покрета мора бити материјалистичка по методу и заиста национална у духу.
- Традиционално историјско материјалистичко и националистичко су имали дуалистички теза-антитеза однос. Једном када тај дуализам ишчезне и нова синтеза се створи, изићи ће потпуно нови свет из тога.

Зашто револуција сада?

- Револуција у нашем добу, као што је увек била, је последица промена у матријалној реалности датог друштва

- Револуција је увек проузрокована усмереном променом, која се појављује у облику производа датог друштва. Ова промена, када се одражава у надструктурама друштва, донеће револуционарну ситуацију.

- Усмерена промена у облику стварања створиће модерну револуцију – и то је захваљујући пробоју модерне информационе технологије.

- Са пробојем информационе технологије, Модерни Капиталисти су у могућности да покрену злокобан круг сакупљања богатства за неке и осиромашивање већине – што је неопходно предуслов за револуцију.

- Злочести круг сакупљања богатства за неке и осиромашивање већине ће на крају уништити капитализам. Увођење овог злочестог круга је било одлагано до данашњих дана јер ниво технологије је био тако низак да радна снага, производња и капитал су били зависни међусобно.

- У тенутку када су радна снага, производња и капитал међусобно зависни једни од других, способност радне класе да конзумира добра произведена од капиталиста била је кључни фактор у задржавању круга осиромашивања.

- Традиционални капиталисти нису могли потпуно изгладњивати своје робове, јер су они такође куповали њихве производе.

- У доба када су радна снага, производња и капитал били међусобно зависни једни од други, трговачке уније и утицај државе и њених институција је стварао одређену равнотежу и задржавао злочести круг осиромашивања.

- Пробој информационе технологије значи да је веза између раде снаге, производње и капитала разбијена.

- Како радна снага, производња и капитал више не зависе једни од других, пробој информационе технологиеј ће оставити радничку класу и државу потпуно на милост Модерним Межународним Капиталистима.

- Са пробојем информационе технологије и глобализацијом злочести круг осиромашивања је коначно затворен.

- Веза између радне снаге, производње и капитала који карактерише динамична фаза капитализма је нестала у индустријализованом западном свету како је информациона технологија направила могућим да се користи страна радна снага и донела неконтролисна пребацивања капитала.

- Троугао радне снаге, производње и капитала оличава индустријализовани западни свет током динамичног периода капитализма. Овај класичан систем међу-повезаности са дељењем времена и простора је био доведен у стање неравнотеже захваљујући страним елементима уведеним од информационе технологије.

- Штета је нанешена економском екосистему радне снаге, производње и капитала у западном индустријализованом свету од странаца и неконтролисаних елемента као што су коришћење јефтине стране радне снаге и слободан проток капитала. Тим је систем почео да губи све више и више своје унутрашње енергије и суочен је са могућим уништењем.

- Још један елемент модерне револуције су државе земаља у развитку.

- Експлозија популације и урбанизације у развитку света је створила неисцрпну резерву радне снаге за Модерне Капиталисте. Ова резерва радне снаге значи да је послушан елемент за Модерне Капиталисте у овој борби против организоване радне снаге индустијализованих земаља.

- Процес модернизације у друштвима земаља у развоју је достигао ниво где та друштва су способна да усвоје индустријске и капиталистичке облике произведње. На овај начин земље у развоју су намењене да служе као базна област у немилосрдној борби Модерних Капиталиса против организоване радне снаге у индустријализованом западу.

- Пре пробијања информационе технологије Модерни Капиталсти нису били у могућности да упрегну изворе земаља у развоју да служе њима у њиховој борби против организоване радне снаге у индустријализованим земљама.

- Пробој информационе технологије и глобализације значи цветање робства у земљама у развоју.

- Ова невидљива веза модерног међународног капитализма је непоштенија него традиционално робство; оно даје својим жртвама неистинито обећање боље сутрашњице и оставља их са илузијом да ће у слободној тржишној економији они имати праву слободу избора.

- Јер за земље у развоју слобода тржишта значи роство за њихов народ. Ми морамо запитати себе: Како пресећи невидљиву везу модерног глобалног робства, чије постојање нико није вољан да призна.

- Како се основни услови живота у земљама у развоју уништавају, осиромашене, очајне масе се појављују на Западу. Ово олакшава смањивање цене радне снаге. Тиме нови облик робства ће се на крају такође уздигнути и у развијеним земљама.

- Ширење ове нове врсте робства индустијализованих земаља и све-растуће залихе неквалификоване радне снаге су главна оружја Модерних Капиталиста у овој борби против радничке класе. Било како, горњи слојеви обучене радничке класе и нарочито средње класе ће се сложити са овом изнудом све док се они сами спашавају од овог утицаја.

- У помамној јурњави за радном снагом, производњом и капиталом, судбина радничке класе у индустријализованим земаљама је корак назад ка стандардима живота фабричких робова у трећем свету са циљем да нас држе у корак са њиховим релативним надметањем. Другачије, они ће изгубити своје послове и претворити се назад у под-пролетаријат.

- У отвореном систему разлике у температури се изједначавају. У отвореној глобалној економији стандарди живота радничке класе у индустријализованим земљама ће све више и више прилазити неразвијеним земљама.

- Са развијањем информационе технологије све више и више одређених задатака ће бити постепено аутоматизовани или пребачени у земље са јефтином радном снагом. Ово ће почети да прети позицији средње класе. Са тачке гледишта револуције ово ће бити преломан фактор.

- Једначина модерног међународног капитализма је ова: Када продуктивност расте, али се број радних места смањује, профит расте. Када профит расте и државни порези се смањују, вредност деоница иде навише.

- Када цене деоница иду нагоре повећава се сума имагинарног новца у свету отуђеног од реалности Модерног Међународног Капиталисте.

- Са циљем да се одржи друштвени мир, националне државе покушавају да одрже стандард живота осиромашених маса помоћу програма за социјалну помоћ. У међувремену, Модерни Међународни Капиталисти могу у миру и одмору лежати траћећи друштвени производ земаља где они функционишу.

- Порастом вредности деоница, повећавање суме имагинарног новца и државних програма за социјалну помоћ стварају кашњење, временску резерву. Унутар ове резерве Модерни Међународни Капиталисти могу функционисати до максимума – све док се њихов свет на крају не сруши.

- Злочести круг осиромашења почиње када друштвеној покретљивости средње класе и више радничке класе дође крај. Крај ове узлазеће покретљивости људи од једне социјалне класе до друге, неопходне за опстанак либерално-капиталистичког система, значи да ће елита изгубити своје редове.

- Затварањем редова елите почеће процес концентрације капитала. Са почетком тог процеса динамичном периоду капитализма ће доћи крај и објективни услови за револуцију ће сазрети.

- Како производи и капитал настављају да се крећу неконтролисано свет национале државе ће моћи да финансира свој све већи дефицит само помоћу пореза, и то у мањем обиму од капитала... дакле више од радне снаге.

- После бега производње и капитала из државе она ће моћи само да опорезује оне који не могу да се бране. А то су њени радници...

- Са пробојем информационе технологије и глобализације нагињање терета националних пореза ће све више и више почети да пада ка обичном радном народу.

- Са избијањем информационе технологије и глобализацијом као последица десиће се повећавања опорезивања радне снаге и рад ће тим постати непрофитабилан. Ово је основна сврха за масовну незапосленост у Западном свету.

- Са избијањем информационе технологије и глобализације, економске активности ће почети да се капитализују, механизују и групишу. Оно о чему говоримо је крај рада. Иако у стварности рад једноставно постаје непрофитабилан због потреба шпекулативног капитала.

- Што се више радна снага опорезује она постаје мање профитабилна. Што мање постаје профитабилна радна снага брже капиталисање, механизовање и груписање економије напредује.

- Капитализовање, маханизовање и груписање економије је корен узрока све-растућег незапослења. Са циљем да се обезбеде растуће масе градске сиротиње држава треба да опорезује оне који још увек имају посао и ненамерно претварају своју радну снагу у све мање и мање профитабилну.

- Са избијањем информационе технологије и глобализације, порезима на производњу и капитал ће доћи крај. Ово одговара Модерним Међународним Капиталистима савршено, који ће сада бити у могућности једноставно да сакупе профит и пусте друге да плаћају рачуне.

- Са избијањем информационе технологије и глобализације економска позиција радничке класе ће се погоршати јер константно треба да попушта у име међународног такмичења.

- Са избијањем информационе технологије и глобализације распадање државе ће лишити радничку класу традиционалне друштвене безбедносне мреже обезбеђене од друштва.

- Са избијањем информационе технологије и глобализације националне државе индустријализованог Запада ће бити приморане да плаћају све више и више са циљем да потплате Модерне Међународне Капиталисте да инвестирају у производњу унутар њихових граница.

- Ослабљене индустијализоване државе Запада све више су приморане да подмићују Модерне Међународне Капиталисте са циљем да нађу запослење за своје раднике. Ово се плаћа од стране радника и плаћаоца пореза помоћу погоршања радних услова. Ослабљењем социјалне сигурности и свеобухватним повећањем пореза радничкој класи.

- Са избијањем информационе технологије и глобализације позиција оних који могу само понудити своју радну снагу ће постати слабија, али они који поседују капитал или средства производње ће постати богатији него икад. На крају ово ће поцепати друштво на делове.

- Запосшљеници информационе технологије и то мали број појединаца који, случајно нагињу да буду гласни подржаваоци глобализације – њихове вредности ће владати друштвом.

- Информациона технологија је конопац којим капиталисти бесе сами себе.

- Оснажење информационе технологије је начин без преседана са само-уништавајуће тенденције капитализма.

- Информациона технологија је основа за економију хистерије и за мехур глобалног тржишта деоница.

- Обмана богаћења створена од информационе технологије истиче стварну природу медерне, социјалистичке револуције.

- Информациона технологија је највредније благо Модерних Међународних Капиталиста. То је неисцрпан извор изобиља празних обећања. Како Модерни Међународни Капиталисти коначно почну да схватају да је све било само обмана, њихов свет ће се срушити.

- Једнини прави облик капитала је радна снага. Ово је зато што се пад вредности имагинарног капитала установљава уводом модерне револуције и њених неопходних услова.

- У модерној револуцији радничке масе ће заузети моћ, јер оне контролишу једини прави облик капитала.
- Револуција у нашем добу, као што увек нагиње да буде, ће водити рођењу нове владајуће класе. Ова класа ће бити она која ће контролисати капитал производних облика на којој ће ново друштво заснивати своје постојање. Са модерном социјалистичком револуцијом радничка класа ће заузети своје место као водећа сила друштва.

Држава - Друштво - Покрет

- Да ли ће бити елите у социјалистичком друштву? Истина је да свака политичка и економска моћ ствара елите.

- Када ми разматрамо о томе да ли ће бити елите у социјалистичком друштву ми се морамо запитати, каква револуција и деструкција капиталистичког система захтева такву огромну, концентрацију политичке, идеолошке и војне моћи, да би као резултат била нова јака елита.

- Ми морамо направити две револуције: Прва обара капитализам и ломи остатке диктаторства националног пролетаријата. После тога ми морамо поверити моћ назад локалним заједницама, кооперативима, радничким синдикатима итд.Ова друга револуција ће бити много тежа него она прва.

- Ми не смемо дозволити револуцији да претвори Покрет у своју сопствену слику.

- Диктаторство националног пролетаријата је неопходан први корак на нашем путу органске демократије.

- Једном када се моћ поврати локалним заједницама, кооперативима, радничким синдикатима, итд., народ ће постати елита.

- Историја се састоји у борби између маса и елите и између различитих позиција унутар елите. Како народ постане ова нова елита, елита која влада помоћу органске демократије, ова борба ће доћи крају. Ово ће бити увод за нову историју човечанства.

- Са циљем да преживи, органској демократији ће бити потребна држава да је штити.

- Највећа претња органској демократији су оне економске снаге које иду изнад извора локалне заједнице исто као што урођени фракционизам проузрокује локалну анархију. Одговор на оба ова проблема је постојање државе.

- Држава ће помоћи полетарцима демократије да превазиђу економске проблеме и да угуше локалну анархију.

- Држава ће дати разумну заштиту засновану на закону права појединаца против локалне анархије.

- Покрет ће водити државу без тога да је држава.

- Да се заштити Покрет од корупције, његове вође морају изнад свега бити морални а не по пропису.

- Са циљем да се Покрет води ефикасно његов морални ауторитет мора бити централизован.

- Власт државе је заснована на закону и децентрализацији. Ауторитет Покрета је моралан и централизован.

Капитал и криза друштвене производње

- Индустијски и капиталистички облик производње имају најразорнији ефекат на основну производњу.

- Како све у друштву нагиње све више и више да буде подвргнуто потребама индустријализованог капитализма, није ни чудо да је основна производња исто као и повећање капитализовања, маханизовања и груписања.

- Основна производња се мора стално ширити – не са циљем да нахрани гладне масе, већ да задовољи потребе капитала.

- Што ефективније је сељак у могућности да произведе, јефтинији ће његов производ бити. По јефтинијој цени сељакови производи ће се набављати, тако да ће морати да произведе више да би одржао свој стандард живота.

- Са циљем да производи ефикасније, сељак треба да инвестира у машинерију, ђубрива, пестициде итд.

- Неопходни технички и хемијски захетви за пољопривртдну производњу се не добијају јефтино, Да би платио трошкове сељак је приморан да учини своју производњу више капиталистички интензивном, што он уобичајено не може без падања у дугове.

- Са циљем да би преживео, сељак је приморан да се бескрајно надмеће у помамној јурњави. Ово је њему наметнуто логиком капитала.

- Проблеми који се баве основном производњом су углавном следећа два: Први, ограничена потражња за њеним производима, друго ограничена основа за производњу – ни једно од ових ограничења се не односи на индустријски облик производње,

- Први проблем за сељака је онај да људско биће може само конзумирати ограничене количине хране. Ако популација не расте више и нема више нових тржишта која су отворена и раст у потражњи за пољопривредним производима више није довољан. Сељак неће имати избора већ да спусти цене својих производа чинећи своју производњу чак више капиталистичко интензивном и тим западајући чак дубље у дугове. Сељак је ухваћен у замку.

- Индустријска производња ће увек бити у могућности да нађе нова тржишта помоћу бесконачног дизајнирања нових производа или стварањем вештачких потреба кроз рекламу. Пољопривредни производи, у другу руку, који увек завршавају конзумирани, и њихова конзумација од појединаца не може бити повећана на ни један значајан начин.

- Други проблем који сељак има је да је ограничена количина земље.

- Повећање величина фарми не мора значити да је количина земље у порасту. То само значи да има само мање пољопривредника.

- Индустријски капиталистички систем стално ствара нови капитал: машинерију, грађевине, пруге, луке, руднике итд.

- У основној производњи нај значајнији облик капитала не може расти. Количина земљишта и вода за риболов остаје константна.

- У основно производња само је од секундарног значаја раст капитала. Овај раст се састоји у могућности да се користе основни облици капитала чак интензивније.

- У основној производњи раст овог секундарног облика капитала чини економску ситуацију сељака драгоценијом и напреже границе ка могућностима природе да задовољи све растућу потражњу за њима. Коначно ово ће бити исувише много за природу да поднесе. Ово је корен узрока еколошке катастрофе, јер на крају Природа никака није намењена за облик производње индустријског капитализма.

Криза капитализма служи нашој ствари

- Највиши облик револуционарне завере се састоји у револуционарном раду са циљем да се оснажи само-уништавајућа тенденција капиталистичког система.

- “Дајте довољно конопца капиталисти и он ће се сигурно обесити” ово значи да ми морамо дати капиталистима времена које им је потребно да изврше самоубиство.

- Због тактичких разлога ми се морамо противити глобализацији, али због истих таквих стратешких разлога ми јој морамо пожелети добродошлицу. Ово се зове `давање конопца капиталисти`.

- Најнепоштенији револуционари су уствари они који се придржују капиталистичком кампу и делују исто као сви други капиталисти, али са олакшавајућом свирепом и бучном ревношћу, тим оснажујући само-деструктивне тенденције система. То су они који имају најдубље разумевање динамике револуционарног процеса, али преузимају ризик да буду убијени када Покрет коначно надвлада.

- Било би кратковидо и глупаво чак и разматрати могућност да систем може стварно променити своју природу, унајмање када се суочи са одређеним разарањем. И сигурно се може назвати криминалом ако се чак и надати да систем може сам исправити унајмање своју најгору грешку.

- Права промена ће само доћи са револуцијом и пут у ту револуцију ићи ће кроз заоштравање друштвених сукоба. Зато Покрет мора стално провоцирати своје противнике, узбуркавајући људе и излагати друштвене проблеме. Свако тобожње побољшање у друштвеним односима пре револуције само ће служити потребама капиталистичке класе.

- Стална провокација је најбољи начин за Покрет да начини да масе виде корумптивну и тлачећу природу система.

- Ми се несмемо плашити економске кризе, у ствари ми јој требамо желети добродошлицу.

- Економска криза увек открива праву природу система. Током економске кризе активности капиталиста су чак више немилосрдне него у нормалним временима. Економска криза нагиње ка давањима шансе капиталистима да пљачкају јадне и повећање њиховог богатства чак више него током периода када економија расте.

- Економска криза има тенденцију стварања револуционарне свести. Погоршавајући економску ситуацију радничке класа и њен подсвесни гнев ће коначно резултирати у експлозију спонтаног насиља. Било како, важна ствар је да ће економски колапс срушити кулу од слоноваче задовољног средњег сталежа.

- Моћ капиталистичке класе је заснована на капиталу. Капитал плаћа наднице војницима, полицији, новинарима, и забављачима. Онај ко контролише капитал ће такође имати контролу над доминантном скупу вредности у датом друштву. Ми можемо видети да моћ капиталистичке класе је и деиректна и индиректна у својој природи.

- Потпуни крах економског система и државе у задњој фази капитализма ће обелоданити да је наизглед вечна и стална моћ капитала била, поред свега, ипак само илузија.

- Како слом вредности берзанских акција и хиперинфлација сломи монетарни систем, капиталистичка класа ће изгубити своје једино оружје – капитал. Они ће бити остављени небрањени на милости и немилост наших револуционарних снага.

- Када се мехур берзанских деоница распраши, једина права снага која остане биће Покрет.

- Вредност новца и деоница је само договор заснован на поверењу. Како ће колапс економије послати таласе хистерије кроз свет ово поверење ће бити изгубљено, јер капиталисти нису вредни тога. Њиховој хегемонији ће доћи крај.
- На крају Покрет ће тријумфовати, јер капитал Покрета је народ.

Средња класа и револуција

- Средња класа је најважнији инструмент револуције, али такође највећа препрека за њу.

- Најопаснија контра револуционарна снага у друштву је менталитет средње класе.

- Типична одлика средње класе је конзерватизам, само-праведност, дивљење ка вишој класи – и попречна политичка свесност.

- Средња класа је привучена и очарана богатством и друштвеним статусом више класе, исто као ноћни лептири који су привучени лампом.

- Антисоцијални радикализам и непатриотизам предходно приписиван радничкој класи је доприносио прављењу средње класе у робовске лакеје капиталиста.

- Револуција, када дође, биће направљена у облику средње класе.

- Средња класа је била у могућности да ужива несвакидашње скупљање богатства и унапређење друштвене покретљивости током динамичног периода капитализма.

- Шанса за радикалну револуцију радничке класе је изгубљена како је средња класа постепено расла јача и део саме радничке класе је био у могућности да се стапа са средњом класом током динамичног периода капитализма.

- Сећање на растућу покретљивост током динамичног периода капитализма још увек не избија из умова средње класе.

- Растућа покретљивост увек захтева уобичајену пажњу и потпуно прихватање преволађавајућег система вредности. Средња класа, која по својој природи је увек чекала на сметлишту више класе је најконтра-револуционарна сила у историји људске врсте.

- Проблем са средњом класом и горњом радничком класом је тај да њихове друштвене вредности долазе из динамичког периода капитализма како сам систем клизи у злобан круг накупљања богатства за неколицину и сиромаштво за многе.

- Одређена акумулација богатства средње класе и нека растућа покретљивост радничке класе нису измениле чињеницу да су људи још подељени на оне који поседују капитал и оне који не поседују.

- Вредности средње класе и тог дела радничке класе који су мање или више били претопљени у средњу класу ће се само променити под ломећим притиском стварне материјалне реалности. Најекстремнији облик ове врсте насиља је економска депресија која ломи основе друштва као целине.

- Илузија узлазне покретљивости средње класе и више радничке класе мора бити сломљена пре него што ти друштвени слојеви постану радикализовани.

- Криза капитализма ће одузети све шта су средња калса и виша радничка класа икада имале. Када се ово деси Покрет мора бити спреман са циљем, материјалне потребе, јер револуција убрзава и буди револуционарну свест.

- Најразарајући елементи у спречавању политичке свесности средње класе састоје се у идентификовању са вредностима и циљевима више класе.

- Средња класа меша одговорности и осећања са жељама за подржавање система капиталистилке класе. У стварности доминантан скуп вредности је инструмент тлачења усмерен против средње класе исто као радничке класе.

- Најжалоснији пример како средња класа на најропскији начин прати вредности више класе је како је прихватила космополитски либерализам као своју идеологију.

- Космополитски либерализам је саставни део стратегије капиталистичке класе у свом покушају да глобализује своју моћ. Космополитски либерализам служи само потребама капиталистичке класе.

- Космополитски либерализам је нова идеолошка димна завеса за класно тлачење.

- Средња класа мисли да се њене потребе подударају са потребама капиталистичке класе. Због тога средња класа пушта капиталистичку класу да влада државом – али радећи тако она горко губи.

- Либерализам је злоћудни тумор на самој основи нације. Либерализам је нај најопаснији идеолошки непријатељ Покрета и његово потпуно одстрањење са лица земље је најважнији задатак Покрета.

- Посебна идеолошка марљивост и свесност ће бити захтевана од Покрета са циљем да се одели и бори са два различита и због тога посебно опасна облика либерализма – десног крила либерализма и левог крила либерализма.

- Сви проблеми модерног друштва потичу од две, оригинално супротне силе, десног либерализма и левог либерализма.

- Десни либерализам и леви либерализам су теза и антитеза, њихова синтеза је смртоносна.

- Либерали морају бити нападани сваки дан.

- Десни либерализам је идеологија par excellence за буржоарзијју. Он глорификује свемоћ капитализма, те како је неопходно и мудро предати себе челичним законима економије, све приказано као основна сила природе. Како је буржоарзија била у могућности да прикује доле радничку класу искоришћавајући је преко глобализације, десни либерализам – идеологија капитализма –био је обузет доприношењем разарања материјалне основе живота радничке класе.

- Док је леви либерализам вукао доле оно шта се сматра традиционално, ауторитетско и револуционарно, леви либерализам је такође ослободио појединце од својих одговорности и дужности ка својој заједници. Леви либерализам је само забринут за права, никад за дужности. Он верује да ово склоност ка нефункционалном понашању долази са стране, тим се од неког не може очекивати да има било какву врсту само дисциплине.

- Како је десни либерализам – идеологија буржоарзије – први уништио материјалну основу за пристојан живот радничке класе, није за чудо да је леви либерализам био у могућности да сломи моралне везе националне заједнице.

- Средња класа нагиње да прихвати све акције капиталистичке класе које имају за циљ да оснаже њихове сопствене позиције, размишљања која ће доприносити средњој класи такође.

- Капиталистичка класа се увек може ослонити на подршку средње класе када покушава да обори националне границе са циљем да пусти бујицу јефтине радне снаге и страних бедно плаћених производа да долазе и да дерегулишу све команде покрета капитала и производње,

- Средња класа чува сан чистача ципела на својим чизмама иако се заиста средња класа помирила са улогом љубљења ногу капиталистичкој класи.

- Проблем са револуционарном свесношћу средње класе је да када криза капитализма постане оштрија, она дохвата радничку класу, која у почетку највише пати. Среедња класа, наравно, традиционално презире нижи пролетаријат.

- Проблем са револуционарном свесношћу средње класе је чињеница да током дугог времена средња класа може да изолује себе од друштвених проблема донетих кризом капитализма и да окрене главу од ових проблемима чак током дужег временског периода.

- Илузија узлазеће покретљивости, тако својствена средњој класи, чини да средња класа види кризу капитализма као посебан проблем који се бави углавном нижим пролетаријатом.

- Средња класа рачуна да ће погоршавање позиције радничке класе донети економске добробити средњој класи. Оно шта средња класа не успева да види је да ће се логика капитализма на крају окренути против ње.

- Рачунајући на кризу капитализма средња класа рачуна да одржи свој стандард живота жртвујући економску позицију радничке класе.

- Жртвујући радничку класу Молохљевим чељустима болесног капитализма, средња класа само покушава да добије на времену.

- Када се средња калса и такође виша радничка класа суоче са друштвеним проблемима проузрокованим кризом капитализма њихова прва реакција је емоционална – јадни буржујчићи почињу цвилети и кривити нижи пролетаријат.

- Са циљем да се претвори у револуционарну снагу, средња класа мора изгубити све – нарочито своје илузије.

- Стварност живота ће повући доле средњу класу са куле самозадовољства.

- Покрет ће расти из декласиране средње класе.

- У завршној фази кризе капитализма патолошка атмосфера која је преовлађавајућа у друштву припремиће терен да долазак Покрета.

- У завршној фази кризе капитализма, друштвени проблеми показаће се у нечувено насилном и хаотичном понашању, као и у ирационалном политичком радикализму.

- У завршној фази кризе капитализма, сатерана у ћошак средња класа изгледа да има само два избора: или да одржава капиталистички систем и тако дозволи себи да буде искоришћавана од капиталистичке класе или да приступи радикалним екстремистима и њиховом ирационалном фанатизму који не мари за потребе обичних људи. Решење ове дилеме је у Покрету.

- Покрет ће се борити на два фронта: Он ће се борити и против капиталистичке класе која у том тренутку држи и политичку и економску моћ и против екстремистичких фракција.

- Покрет ће победити због заслепљености, похлепе, кратковидости екстремизма и мањка анализирања његових непријатеља.

- Покрет је у основи насилна реакција средње класе и више радничке класе која су биле сатеране у ћошак од либералног капитализма. Њихов очај је тајна победе Покрета.

- Након што је Покрет задобије поверење средње класе, он ће покренути рат потпуног разарања против непријатеља народа.

- Подсвесно, средња класа очекује да се Покрет бави свим неопходним средствима која се тичу опасности које угрожавају њихов начин живота. Док се Покрет бави својим непријатељима, средња класа ће гледати у страну.

- Тихо одобравање средње класе ће дати Покрету слободне руке у борби против својих непријатеља.

- Политичка снага која ће, унутар оквира историјског материјализма заиста разумети природу средње класе и њену психологију ће на крају превладати.

Проблем социјализма

- Један од великих камена спотицања социјалистичког покрета је што Едипов Комплекс преовладава у њему – Сваки млади социјалиста изгледа да је заражен њим.

- Заједничке тенденције унутар менталитета радикалног левичарства су здраве и омладина жели да уздрма апсолутни и реакционарни систем веровања на једну страну, и нихилистички бес да збрише све традиционално на другу страну.

- Историја нас учи да не можеш поразити историју. Нема избегавања да неко може створити друштвену структуру без историје или прошлости. Сви напори да се уради то воде у пропаст.

- Прави социјалиста мора увек одражавати како он или она требају учити од прошлости, тако да се социјализам може развити природно и органски заснован на историјском искуству нације.

- Друга највећа грешка у грађењу социјализма лежи у чисто теоретском приступу који занемарује искуство и уобичајену логику.

- Највећа грешка у грађењу социјализма лежи у покушавању да се створи неоргански, космополитски социјализам (комунизам) без корена у стварној историји обичних људи.

- Прави социјализам може бити само изграђен на националној основи вођен историјским искуством народа и нације.

- Космополитски социјализам и капитализам су у основи исти. Они ће обоје пасти, јер они немају корена у стварном животу и имају мањак органске кохезије.

- Веза између историјског материјализма и националног духа је иста као веза између материје и енергије. Они су супротне стране истог новчића.

- Здрави национализам несме се састојати само у идеалистичном сањарењу. Национализам мора бити повезан са стварним светом коришћењем методологије историјског материјализма.

- Реакционарни национализам буржоарзије мора бити замењен прогресивним социјалистичким национализмом.

- У светлу историјског материјализма ми можемо видети како су нација и националне државе климакс интелектуалне и друштвене еволуције људске врсте.

- Само када се капитализам замени социјализмом нација ће потпуно бити слободна да изрази себе и развије се без уздржавања.

- Идеологија Покрета мора бити материјалистичка по методу и заиста национална у духу.
- Традиционално историјско материјалистичко и националистичко су имали дуалистички теза-антитеза однос. Једном када тај дуализам ишчезне и нова синтеза се створи, изићи ће потпуно нови свет из тога.

Зашто револуција сада?

- Револуција у нашем добу, као што је увек била, је последица промена у матријалној реалности датог друштва

- Револуција је увек проузрокована усмереном променом, која се појављује у облику производа датог друштва. Ова промена, када се одражава у надструктурама друштва, донеће револуционарну ситуацију.

- Усмерена промена у облику стварања створиће модерну револуцију – и то је захваљујући пробоју модерне информационе технологије.

- Са пробојем информационе технологије, Модерни Капиталисти су у могућности да покрену злокобан круг сакупљања богатства за неке и осиромашивање већине – што је неопходно предуслов за револуцију.

- Злочести круг сакупљања богатства за неке и осиромашивање већине ће на крају уништити капитализам. Увођење овог злочестог круга је било одлагано до данашњих дана јер ниво технологије је био тако низак да радна снага, производња и капитал су били зависни међусобно.

- У тенутку када су радна снага, производња и капитал међусобно зависни једни од других, способност радне класе да конзумира добра произведена од капиталиста била је кључни фактор у задржавању круга осиромашивања.

- Традиционални капиталисти нису могли потпуно изгладњивати своје робове, јер су они такође куповали њихве производе.

- У доба када су радна снага, производња и капитал били међусобно зависни једни од други, трговачке уније и утицај државе и њених институција је стварао одређену равнотежу и задржавао злочести круг осиромашивања.

- Пробој информационе технологије значи да је веза између раде снаге, производње и капитала разбијена.

- Како радна снага, производња и капитал више не зависе једни од других, пробој информационе технологиеј ће оставити радничку класу и државу потпуно на милост Модерним Межународним Капиталистима.

- Са пробојем информационе технологије и глобализацијом злочести круг осиромашивања је коначно затворен.

- Веза између радне снаге, производње и капитала који карактерише динамична фаза капитализма је нестала у индустријализованом западном свету како је информациона технологија направила могућим да се користи страна радна снага и донела неконтролисна пребацивања капитала.

- Троугао радне снаге, производње и капитала оличава индустријализовани западни свет током динамичног периода капитализма. Овај класичан систем међу-повезаности са дељењем времена и простора је био доведен у стање неравнотеже захваљујући страним елементима уведеним од информационе технологије.

- Штета је нанешена економском екосистему радне снаге, производње и капитала у западном индустријализованом свету од странаца и неконтролисаних елемента као што су коришћење јефтине стране радне снаге и слободан проток капитала. Тим је систем почео да губи све више и више своје унутрашње енергије и суочен је са могућим уништењем.

- Још један елемент модерне револуције су државе земаља у развитку.

- Експлозија популације и урбанизације у развитку света је створила неисцрпну резерву радне снаге за Модерне Капиталисте. Ова резерва радне снаге значи да је послушан елемент за Модерне Капиталисте у овој борби против организоване радне снаге индустијализованих земаља.

- Процес модернизације у друштвима земаља у развоју је достигао ниво где та друштва су способна да усвоје индустријске и капиталистичке облике произведње. На овај начин земље у развоју су намењене да служе као базна област у немилосрдној борби Модерних Капиталиса против организоване радне снаге у индустријализованом западу.

- Пре пробијања информационе технологије Модерни Капиталсти нису били у могућности да упрегну изворе земаља у развоју да служе њима у њиховој борби против организоване радне снаге у индустријализованим земљама.

- Пробој информационе технологије и глобализације значи цветање робства у земљама у развоју.

- Ова невидљива веза модерног међународног капитализма је непоштенија него традиционално робство; оно даје својим жртвама неистинито обећање боље сутрашњице и оставља их са илузијом да ће у слободној тржишној економији они имати праву слободу избора.

- Јер за земље у развоју слобода тржишта значи роство за њихов народ. Ми морамо запитати себе: Како пресећи невидљиву везу модерног глобалног робства, чије постојање нико није вољан да призна.

- Како се основни услови живота у земљама у развоју уништавају, осиромашене, очајне масе се појављују на Западу. Ово олакшава смањивање цене радне снаге. Тиме нови облик робства ће се на крају такође уздигнути и у развијеним земљама.

- Ширење ове нове врсте робства индустијализованих земаља и све-растуће залихе неквалификоване радне снаге су главна оружја Модерних Капиталиста у овој борби против радничке класе. Било како, горњи слојеви обучене радничке класе и нарочито средње класе ће се сложити са овом изнудом све док се они сами спашавају од овог утицаја.

- У помамној јурњави за радном снагом, производњом и капиталом, судбина радничке класе у индустријализованим земаљама је корак назад ка стандардима живота фабричких робова у трећем свету са циљем да нас држе у корак са њиховим релативним надметањем. Другачије, они ће изгубити своје послове и претворити се назад у под-пролетаријат.

- У отвореном систему разлике у температури се изједначавају. У отвореној глобалној економији стандарди живота радничке класе у индустријализованим земљама ће све више и више прилазити неразвијеним земљама.

- Са развијањем информационе технологије све више и више одређених задатака ће бити постепено аутоматизовани или пребачени у земље са јефтином радном снагом. Ово ће почети да прети позицији средње класе. Са тачке гледишта револуције ово ће бити преломан фактор.

- Једначина модерног међународног капитализма је ова: Када продуктивност расте, али се број радних места смањује, профит расте. Када профит расте и државни порези се смањују, вредност деоница иде навише.

- Када цене деоница иду нагоре повећава се сума имагинарног новца у свету отуђеног од реалности Модерног Међународног Капиталисте.

- Са циљем да се одржи друштвени мир, националне државе покушавају да одрже стандард живота осиромашених маса помоћу програма за социјалну помоћ. У међувремену, Модерни Међународни Капиталисти могу у миру и одмору лежати траћећи друштвени производ земаља где они функционишу.

- Порастом вредности деоница, повећавање суме имагинарног новца и државних програма за социјалну помоћ стварају кашњење, временску резерву. Унутар ове резерве Модерни Међународни Капиталисти могу функционисати до максимума – све док се њихов свет на крају не сруши.

- Злочести круг осиромашења почиње када друштвеној покретљивости средње класе и више радничке класе дође крај. Крај ове узлазеће покретљивости људи од једне социјалне класе до друге, неопходне за опстанак либерално-капиталистичког система, значи да ће елита изгубити своје редове.

- Затварањем редова елите почеће процес концентрације капитала. Са почетком тог процеса динамичном периоду капитализма ће доћи крај и објективни услови за револуцију ће сазрети.

- Како производи и капитал настављају да се крећу неконтролисано свет национале државе ће моћи да финансира свој све већи дефицит само помоћу пореза, и то у мањем обиму од капитала... дакле више од радне снаге.

- После бега производње и капитала из државе она ће моћи само да опорезује оне који не могу да се бране. А то су њени радници...

- Са пробојем информационе технологије и глобализације нагињање терета националних пореза ће све више и више почети да пада ка обичном радном народу.

- Са избијањем информационе технологије и глобализацијом као последица десиће се повећавања опорезивања радне снаге и рад ће тим постати непрофитабилан. Ово је основна сврха за масовну незапосленост у Западном свету.

- Са избијањем информационе технологије и глобализације, економске активности ће почети да се капитализују, механизују и групишу. Оно о чему говоримо је крај рада. Иако у стварности рад једноставно постаје непрофитабилан због потреба шпекулативног капитала.

- Што се више радна снага опорезује она постаје мање профитабилна. Што мање постаје профитабилна радна снага брже капиталисање, механизовање и груписање економије напредује.

- Капитализовање, маханизовање и груписање економије је корен узрока све-растућег незапослења. Са циљем да се обезбеде растуће масе градске сиротиње држава треба да опорезује оне који још увек имају посао и ненамерно претварају своју радну снагу у све мање и мање профитабилну.

- Са избијањем информационе технологије и глобализације, порезима на производњу и капитал ће доћи крај. Ово одговара Модерним Међународним Капиталистима савршено, који ће сада бити у могућности једноставно да сакупе профит и пусте друге да плаћају рачуне.

- Са избијањем информационе технологије и глобализације економска позиција радничке класе ће се погоршати јер константно треба да попушта у име међународног такмичења.

- Са избијањем информационе технологије и глобализације распадање државе ће лишити радничку класу традиционалне друштвене безбедносне мреже обезбеђене од друштва.

- Са избијањем информационе технологије и глобализације националне државе индустријализованог Запада ће бити приморане да плаћају све више и више са циљем да потплате Модерне Међународне Капиталисте да инвестирају у производњу унутар њихових граница.

- Ослабљене индустијализоване државе Запада све више су приморане да подмићују Модерне Међународне Капиталисте са циљем да нађу запослење за своје раднике. Ово се плаћа од стране радника и плаћаоца пореза помоћу погоршања радних услова. Ослабљењем социјалне сигурности и свеобухватним повећањем пореза радничкој класи.

- Са избијањем информационе технологије и глобализације позиција оних који могу само понудити своју радну снагу ће постати слабија, али они који поседују капитал или средства производње ће постати богатији него икад. На крају ово ће поцепати друштво на делове.

- Запосшљеници информационе технологије и то мали број појединаца који, случајно нагињу да буду гласни подржаваоци глобализације – њихове вредности ће владати друштвом.

- Информациона технологија је конопац којим капиталисти бесе сами себе.

- Оснажење информационе технологије је начин без преседана са само-уништавајуће тенденције капитализма.

- Информациона технологија је основа за економију хистерије и за мехур глобалног тржишта деоница.

- Обмана богаћења створена од информационе технологије истиче стварну природу медерне, социјалистичке револуције.

- Информациона технологија је највредније благо Модерних Међународних Капиталиста. То је неисцрпан извор изобиља празних обећања. Како Модерни Међународни Капиталисти коначно почну да схватају да је све било само обмана, њихов свет ће се срушити.

- Једнини прави облик капитала је радна снага. Ово је зато што се пад вредности имагинарног капитала установљава уводом модерне револуције и њених неопходних услова.

- У модерној револуцији радничке масе ће заузети моћ, јер оне контролишу једини прави облик капитала.
- Револуција у нашем добу, као што увек нагиње да буде, ће водити рођењу нове владајуће класе. Ова класа ће бити она која ће контролисати капитал производних облика на којој ће ново друштво заснивати своје постојање. Са модерном социјалистичком револуцијом радничка класа ће заузети своје место као водећа сила друштва.

Држава - Друштво - Покрет

- Да ли ће бити елите у социјалистичком друштву? Истина је да свака политичка и економска моћ ствара елите.

- Када ми разматрамо о томе да ли ће бити елите у социјалистичком друштву ми се морамо запитати, каква револуција и деструкција капиталистичког система захтева такву огромну, концентрацију политичке, идеолошке и војне моћи, да би као резултат била нова јака елита.

- Ми морамо направити две револуције: Прва обара капитализам и ломи остатке диктаторства националног пролетаријата. После тога ми морамо поверити моћ назад локалним заједницама, кооперативима, радничким синдикатима итд.Ова друга револуција ће бити много тежа него она прва.

- Ми не смемо дозволити револуцији да претвори Покрет у своју сопствену слику.

- Диктаторство националног пролетаријата је неопходан први корак на нашем путу органске демократије.

- Једном када се моћ поврати локалним заједницама, кооперативима, радничким синдикатима, итд., народ ће постати елита.

- Историја се састоји у борби између маса и елите и између различитих позиција унутар елите. Како народ постане ова нова елита, елита која влада помоћу органске демократије, ова борба ће доћи крају. Ово ће бити увод за нову историју човечанства.

- Са циљем да преживи, органској демократији ће бити потребна држава да је штити.

- Највећа претња органској демократији су оне економске снаге које иду изнад извора локалне заједнице исто као што урођени фракционизам проузрокује локалну анархију. Одговор на оба ова проблема је постојање државе.

- Држава ће помоћи полетарцима демократије да превазиђу економске проблеме и да угуше локалну анархију.

- Држава ће дати разумну заштиту засновану на закону права појединаца против локалне анархије.

- Покрет ће водити државу без тога да је држава.

- Да се заштити Покрет од корупције, његове вође морају изнад свега бити морални а не по пропису.

- Са циљем да се Покрет води ефикасно његов морални ауторитет мора бити централизован.

- Власт државе је заснована на закону и децентрализацији. Ауторитет Покрета је моралан и централизован.

Капитал и криза друштвене производње

- Индустијски и капиталистички облик производње имају најразорнији ефекат на основну производњу.

- Како све у друштву нагиње све више и више да буде подвргнуто потребама индустријализованог капитализма, није ни чудо да је основна производња исто као и повећање капитализовања, маханизовања и груписања.

- Основна производња се мора стално ширити – не са циљем да нахрани гладне масе, већ да задовољи потребе капитала.

- Што ефективније је сељак у могућности да произведе, јефтинији ће његов производ бити. По јефтинијој цени сељакови производи ће се набављати, тако да ће морати да произведе више да би одржао свој стандард живота.

- Са циљем да производи ефикасније, сељак треба да инвестира у машинерију, ђубрива, пестициде итд.

- Неопходни технички и хемијски захетви за пољопривртдну производњу се не добијају јефтино, Да би платио трошкове сељак је приморан да учини своју производњу више капиталистички интензивном, што он уобичајено не може без падања у дугове.

- Са циљем да би преживео, сељак је приморан да се бескрајно надмеће у помамној јурњави. Ово је њему наметнуто логиком капитала.

- Проблеми који се баве основном производњом су углавном следећа два: Први, ограничена потражња за њеним производима, друго ограничена основа за производњу – ни једно од ових ограничења се не односи на индустријски облик производње,

- Први проблем за сељака је онај да људско биће може само конзумирати ограничене количине хране. Ако популација не расте више и нема више нових тржишта која су отворена и раст у потражњи за пољопривредним производима више није довољан. Сељак неће имати избора већ да спусти цене својих производа чинећи своју производњу чак више капиталистичко интензивном и тим западајући чак дубље у дугове. Сељак је ухваћен у замку.

- Индустријска производња ће увек бити у могућности да нађе нова тржишта помоћу бесконачног дизајнирања нових производа или стварањем вештачких потреба кроз рекламу. Пољопривредни производи, у другу руку, који увек завршавају конзумирани, и њихова конзумација од појединаца не може бити повећана на ни један значајан начин.

- Други проблем који сељак има је да је ограничена количина земље.

- Повећање величина фарми не мора значити да је количина земље у порасту. То само значи да има само мање пољопривредника.

- Индустријски капиталистички систем стално ствара нови капитал: машинерију, грађевине, пруге, луке, руднике итд.

- У основној производњи нај значајнији облик капитала не може расти. Количина земљишта и вода за риболов остаје константна.

- У основно производња само је од секундарног значаја раст капитала. Овај раст се састоји у могућности да се користе основни облици капитала чак интензивније.

- У основној производњи раст овог секундарног облика капитала чини економску ситуацију сељака драгоценијом и напреже границе ка могућностима природе да задовољи све растућу потражњу за њима. Коначно ово ће бити исувише много за природу да поднесе. Ово је корен узрока еколошке катастрофе, јер на крају Природа никака није намењена за облик производње индустријског капитализма.

О еколошком покрету

- На другу страну еколошког покрета могу се наћи два облика лажне политичке свесности, оба једнако шкодљива – само на другачије начине.

- Главни ток еколошког покрета је прихватио буржоарски либерализам као део своје стратегије у покушајима да постигне своје циљеве радећи унутар система.

- Прихватајући буржоарски либерализам их је водило ка гутању мамца либералног система вредности и веровања која су дошла са удицом, струном и пловком.

- Тај део еколошког покрета који је прихватио буржоарски либерализам је био мамац за играње њихове игре унутар оквира умирућег система.

- Прихватајући буржоарски либерализам и везивање његове вере за интернационални капитализам либерални део еколошког покрета је потписао своју сопствену смртну казну.

- Тај део еколошког покрета које је прихватило буржоарски либерализам може временом показати детињасту радост када систем дозволи да добије неке безначајне, маргиналне победе.

- Како капитал укроћује главни ток еколошког покрета и претвара га у `поштовани`, тај покрет је постао гнездо за политичке опортунисте и бастион реакционарске идеологије.

- Трагедија еколошког покрета лежи у томе да се родио исувише рано. Еколошки покрет долази из времена када моћ капитала још није постала потпуна и тим циљни услови неопходни за пад капитализма још нису сазрели. На овај начин капитал има довољно времена да поквари еколошки покрет.

- Буржоарски либерализам служи као идеолошка димна завеса капитализма, као детаљан начин за покривање тлачења огромне већине народа од мале класе профитера.

- Димна завеса која служи да би замаглила највиши облик капитализма – модерног међународног капитализма – може бити окарактерисана као космополитски облик буржоарског либерализма.

- Буржоарски либерализам је производ капитализма, он такође мора бити усмерен за жесток напад еколошког покрета.

- Поглед на свет буржоарског либерализма служи потребама капитализма. Ово је зато што не одговорно конзумирање је правило где буржоарски либерализам влада као доминантна идеологија.

- Буржоарски либерализам смањује људска бића на бескорене, аутоматизоване појединце, робове моде и потрошње.

- Буржоарски либерализам служи као идеолошко задовољење за начин живота који је еколошки неприхватљив и за разарање традиционалних заједничких вредности дехуманизирајућим снагама `тржишне економије`.

- Буржоарски либерализам смањује људско биће на економску животињу како капитал окреће своје основне потребе у удобности које могу бити лако купљене и продате.

- Како природне заједнице нестају у Молоховим чељустима капитализма људи губе свој осећај дужности и одговорности, оно шта је остало је чист и неразблажен егиозам и бескрајна јурњава за тренутним задовољствима. Буржоарски либерализам служи као оправдање за ову шупљу културу.

- Други облик лажне политичко свесне губавости еколошког покрета је анархиодни анти-државни менталитет и национални нихилизам веома окренут екстремно лево.

- Здрави радикализам највреднијег дела еколошког покрета се изгубио због ове левичарске изопачености.

- Била би лудост чак и мислити да еколошки покрет може победити снаге међународног капитализма пуштајући да политичка моћ буде расцепкана у џунгли малих анархистичких фракција и комуна када је `језик моћи` једини језик који међународни капитализам може разумети.

- Не нечеста врста су секташи који верују да они могу бити сигурни од разарајућег ефекта међународног капитала кријући се у њиховим заједницама и очајно се пријањајући за њихове догме. Ово је поред свега тога ћорсокак.

- Што је мања комуна лакше ће бити за њу да одржава страствено ортодоксје, али у исто време она ће бити економско слаба. Веће заједнице су економски јаче, али у исто време више подложне да буду укроћене од система и поново увучене у главни ток.

- Моћ капитала је општа. Она ће променити свој облик да се прилагоди новим околностима, али неће нестати јер је она заснована на универзалној логици похлепе. Чак и после разарања државе, моћ капитала би у својим новим облицима гонила и уништавала заједнице појединаца једну по једну, као уплашене животиње које су изгубиле заштиту свог стада.

- Човек не може побећи силама капитала нити им окренути леђа. Човек мора једноставно да се суочи са њима и да их порази.

- Раскомадање кроз повлачење у заједнице не може бити живућа стратегија за еколошку револуцију. Ти не можеш променити свет бежећи од њега.

- Живот у маленим, изолованим заједницама фасцинира оне, који су приметили да они не могу направити утицај на масе. Они су већ одустали од игре.

- Људско биће, његов поглед на свет и начин живота одсликава начин производње у датом друштву и друштвене односе који произилазе из тога. Ово је зашто револуционарни еколошки покрет мора отворено променити ове факторе ако жели да оконча еколошко нездрав начин живота нашег модерног времена.

- Идеја да појединци или групе људи могу започети промену у друштву или проузроковати пад капитализма мењајући њихов начин живота је типична за буржоарски елитизам.

- Манијачна потрошачка помама је резултат капитализма, не његов узрок, и она ће се завршити само када сам капиталистички систем буде уништен. Нико не може начинити да узрок нестане лечећи симптоме, ово је зато што нема сврхе чинити људе да се осећају кривим због начина живота за који они релативно нису у могућности да промене. Све док капитализам влада, већина људи ће наставити свој потрошачки начин живота.

- Дуго-коси идеалисти који узгајају шаргарепе у својим двориштима су лажни лек који је главни ток еколошког покрета преписао себи.

- Еколошки покрет, ако жели да буде више од саме реторике, мора бити у могућности да систематично и одлучно промени саме основе друштва каквог га ми знамо – али ово захтева политичку моћ.

- И буржоарски либерализам и лева застрањеност спречава еколошки покрет од постизања оног шта би била незамењив предуслов за постизање његових будућих циљева – потпуне политичке моћи.

- Еколошки покрет мора гледати да задобије политичку моћ. Свако ко не успе да разуме једноставну истину је или будала или издајица.

- Једино потпуна политичка и идеолошка сила у рукама револуционарне предходнице може сломити моћ међународног капитализма.

- Диктаторство тржишта које сада влада светом мора бити замењено диктаторством политике.

- Најефективнији инструмент за прављење политичке моћи ефикасном је држава.

- Револуционарна група која успе да преузме државу и преобликује државу у инструмент њене воље је победила у својој контроли потпуног скупа административних институција. Ово укључује образовни систем и масовне медије који обезбеђују средство да обликују свесност маса и, задње, али не најмање битно: апарат државног насиља.

- Уобичајена наклоњеност и поштовање маса ка држави ће бити вредно преимућство за Покрет после преузимања. Покрет ће онда бити у могућности да захтева оданост, дисциплину и жртвовање од људи чак и у најтежим временима – а времена ће заиста бити тешка како се борба против капитализма интензира.

- Само држава има довољно јаку улогу да промени међународни капитализам тако да на успешан начин обезбеди да се држава покреће гвозденом вољом и она је спремна да делује немилосрдном одлучношћу да постигне своје циљеве.

- У царству међународне политике само држава може бити довољно јака и легално и ефективно да делује као снага да би била препозната у борби против шпекулативног капитала.

- Еколошки покрет, да би био револуционарна снага, мора циљати да преузме сву политичку моћ. Онда он мора преобразити државу у слугу револуционарног покрета.

- Држава ће бити врховно оружје у рукама еколошке револуције против међународног капитализма.

- Еколошки покрет мора деловати као противтежа против десног екстремизма међународног капитала и левог екстремизма анационалних фракција, које су обе усмерене против државе.

- Држава без подршке маса је само фасада у распадању. Ово је зато што није од користи сан о државном удару од стране еколошког покрета – правилан правац акције је еколошка револуција.

- Са циљем да буде у могућности да победи, еколошки покрет мора научити да разуме масе и њихове уобичајене потребе.

- Прегршт високоумних студената или самоусмерених интелектуалаца нису народ – свако мора запамтити то.

- Интелектуалци ће увек бити спремни, барем теоријски, да изађу на барикаде. Најтежи задатак је покренути масе, али после превазилажења њихове инерције њихова покретачка сила ће сломити систем.

- Чланови Покрета морају служити народу а не обрнуто.

- Веома је тешко за младе чланове револуционарног еколошког покрета да прихвате као чињеницу саму реакционарну природу психе маса. Ово често води у интелектуални хубрис (охолост), отуђивање и урођен фракционизам.

- Револуционари се морају прво поклонити пред народним стопалима.

- Ветерани револуције разумеју да је стална реакционарна природа маса убек била гарант за сталност самог живота. Зато ветерани знају да поштују то.

- Тај покрет који ће бити у могучности да уклопи поштовање конзервативних и уобичајених потреба маса са радикалним и напредним циљевима еколошке револуције несумљиво ће на крају постигнути потпуну победу.

- Револуционарни еколошки покрет мора бити у могућности да покрене национална осећања и тим сву скривену енергију нације са циљем да победи у борби против снага међународног капитала, који је највећа претња животу на земљи.

- Еколошка револуција у једној земљи ће на крају водити еколошким револуцијама у другим земљама. Еколошка револуција може само једнако добрим разлозима бити окарактерисана и као национална и као међународна.

- Ако ми желимо да еколошка револуција успе, она се мора извести на прави начин.

- Боја победоносне еколошке револуције ће бити уједињена црвена и зелена.

Нација и етика социјализма

- Нација није апстракција, она је стварна. Она се може огледати свуда: у људима, у њиховој земљи, у њиховој култури, народним обичајима и језику, у плодовима тешког рада и њиховим заједничким сећањима.

- Нико неможе занемаривати нацију само закључујући или чинећи да нестане помоћу разматрања и умањујући је до појединаца који је састављају – нација једноставно ЈЕСТЕ.

- Стерилни интелект не може никада дохватити праву суштину нације – нација мора бити доживљена.

- Постојање нације је засновано на осећају заједништва и жудњом за блискошћу, који оба имају корена у генетским основама људске врсте. Само постојање нације је солидарност, узајамно поштовање и осећај одговорности који људи осећају између себе.

- Нација није несрећан случај природе, већ логичан климакс биолошке, друштвене и духовне еволуције људске врсте.

- Нација је заједница узајамне помоћи и узајамне зависности. Неко може мерити нацију помоћу дубине солидарности и сарадње коју људи показују једни ка другима – нацијa је органски ентитет.

- Логични циљ за друштвену и духовну еволуцију људске врсте је увек-зависни осећај заједништва и целокупне више-сложеније сарадње.

- У социјалистичком систему, нација влада собом кроз средства органске демократије.

- Социјалистичко друштво је карактеристично у погледу органске слободе. Социјалистичко друштво, за разлику од либерално капиталистичког, ставља одговорност и дужност својих грађана испред егоизма и хедонизма.

- У коначном разматрању, модерни еколошки социјализам може бити одређен као социјализам заснован на самој биологији.

- Развиће личног карактера је засновано на утицају које друштво врши над појединцем. Ово је зато јер је нација средишњи елемент који обогаћује друштвени и духовни раст појединачних грађана.

- Нација не сме бити мистификована каo што је често ради реакционарска буржоарзија.

- Реакционари нагињу да мистификују нацију, јер они желе да користе државу као свој инструмент за реакционарну класну политику и тлачење.

- Мистификација нације од стране реакционара је намењена као опијум за радничку класу.

- Свако мора разумети нацију као производ материјалних снага у историји – ово је камен темељац за напредни национализам и напредни социјализам.

- Ратничка класа мора увек бити у могућности да види своју улогу као основну снагу иза нације и природе материјаних сила у историји које су створиле нацију и саму радничку класу.

- Развитак друштва и његових грађанских захтева кроз свесност је како се нација развијала до садашњег облика. То најбоље може бити схваћено унутар оквира историјског материјализма.

- Са циљем да постоји и да се развије, нација мора постати свесна себе, своје прошлости, садашњости и будућности – нација која је била ослепљена празним националним митом не може урадити ово. Онда ће то бити само слепа звер оптрећена теретом реакционара, који би је искориштавали због својих сопствених циљева.

- Из практичних разлога, метафизика мора увек бити подређена физици.

- Револуција науке и технологије је у умовима већине људи, или срушила Бога као крајњи морални ауторитет или, чак још чешће, претворила њега у бескичмењачког либерала кога више нико стварно не слуша.

- Етички системи су производи материјалних снага у осторији. Како је револуција капитализма, науке и технологије уништила религијску основу за морал у умовима већине људи, модерна социјалистичка револуција мора одредити нов систем друштвене етике.

- Оданост ка својим суграђанима, оданост својој нацији и раси, и одговорност према екосфери ће бити усмерена и биће дугорочна основа за нови социјалистички систем друштвене етике.

- Друштвене етике нису основа нејасних веровања, спорних догми или унајмање ритуала који су ван додира са стварном реалношћу, већ основа на потребама грађана, нације и екосфере.

- Развитак заједништва, световних и еколошких одговорних система друштвених етика биће квалитетивни скок напред у друштвеној и духовној еволуцији људске врсте.

- Нација није апстракција, она је стварна. Она се може огледати свуда: у људима, у њиховој земљи, у њиховој култури, народним обичајима и језику, у плодовима тешког рада и њиховим заједничким сећањима.

- Нико неможе занемаривати нацију само закључујући или чинећи да нестане помоћу разматрања и умањујући је до појединаца који је састављају – нација једноставно ЈЕСТЕ.

- Стерилни интелект не може никада дохватити праву суштину нације – нација мора бити доживљена.

- Постојање нације је засновано на осећају заједништва и жудњом за блискошћу, који оба имају корена у генетским основама људске врсте. Само постојање нације је солидарност, узајамно поштовање и осећај одговорности који људи осећају између себе.

- Нација није несрећан случај природе, већ логичан климакс биолошке, друштвене и духовне еволуције људске врсте.

- Нација је заједница узајамне помоћи и узајамне зависности. Неко може мерити нацију помоћу дубине солидарности и сарадње коју људи показују једни ка другима – нацијa је органски ентитет.

- Логични циљ за друштвену и духовну еволуцију људске врсте је увек-зависни осећај заједништва и целокупне више-сложеније сарадње.

- У социјалистичком систему, нација влада собом кроз средства органске демократије.

- Социјалистичко друштво је карактеристично у погледу органске слободе. Социјалистичко друштво, за разлику од либерално капиталистичког, ставља одговорност и дужност својих грађана испред егоизма и хедонизма.

- У коначном разматрању, модерни еколошки социјализам може бити одређен као социјализам заснован на самој биологији.

- Развиће личног карактера је засновано на утицају које друштво врши над појединцем. Ово је зато јер је нација средишњи елемент који обогаћује друштвени и духовни раст појединачних грађана.

- Нација не сме бити мистификована каo што је често ради реакционарска буржоарзија.

- Реакционари нагињу да мистификују нацију, јер они желе да користе државу као свој инструмент за реакционарну класну политику и тлачење.

- Мистификација нације од стране реакционара је намењена као опијум за радничку класу.

- Свако мора разумети нацију као производ материјалних снага у историји – ово је камен темељац за напредни национализам и напредни социјализам.

- Ратничка класа мора увек бити у могућности да види своју улогу као основну снагу иза нације и природе материјаних сила у историји које су створиле нацију и саму радничку класу.

- Развитак друштва и његових грађанских захтева кроз свесност је како се нација развијала до садашњег облика. То најбоље може бити схваћено унутар оквира историјског материјализма.

- Са циљем да постоји и да се развије, нација мора постати свесна себе, своје прошлости, садашњости и будућности – нација која је била ослепљена празним националним митом не може урадити ово. Онда ће то бити само слепа звер оптрећена теретом реакционара, који би је искориштавали због својих сопствених циљева.

- Из практичних разлога, метафизика мора увек бити подређена физици.

- Револуција науке и технологије је у умовима већине људи, или срушила Бога као крајњи морални ауторитет или, чак још чешће, претворила њега у бескичмењачког либерала кога више нико стварно не слуша.

- Етички системи су производи материјалних снага у осторији. Како је револуција капитализма, науке и технологије уништила религијску основу за морал у умовима већине људи, модерна социјалистичка револуција мора одредити нов систем друштвене етике.

- Оданост ка својим суграђанима, оданост својој нацији и раси, и одговорност према екосфери ће бити усмерена и биће дугорочна основа за нови социјалистички систем друштвене етике.

- Друштвене етике нису основа нејасних веровања, спорних догми или унајмање ритуала који су ван додира са стварном реалношћу, већ основа на потребама грађана, нације и екосфере.

- Развитак заједништва, световних и еколошких одговорних система друштвених етика биће квалитетивни скок напред у друштвеној и духовној еволуцији људске врсте.

Радничка класа, национална класа

- У светлу емпиријских доказа и у анализи историјског материјализма може се рећи да изнад сваке сумње да од свих друштвених класа у друштву само је радничка класа по природи заиста национална.

- Како глобализација економије напредује стимулисана пробојем информационе технологије, постаје све очигледно болније да се кретање богатства окупља око капиталистичке класе не поштујући националне границе. Новац нема националност.

- Више класе, било оне феудалне или капиталистичке, увек су биле космополитске по својој природи. Помогнуте образовањем и богатством више класе су биле у могућности да се помешају са својим сталежом без поштовања националности или грађанства.

- У поређењу са капиталистичком класом средња класа је потпуно зависна од националне државе и друштвених добротворних структура које она пружа. Али због своје истинске природе средња класа стално понавља као папагај те анти-националне државне отрцане фразе које је научила од капиталистичке класе којој се тако слепо диви.

- Традиционално најватренији поборници националног нихилизма су били квази-интелектуалци левог усмерења, размажено потомство буржоарзије.

- Постоји стара изрека која каже да су више класе свуда увек једнаке. Ово се такође односи на средњу класу која стално покушава да опонаша капиталистичку класу. Али права суштина нације се може проматрати само у великим масама – биле оне сељаци или радници.

- На крају тачно је да једна класа која не поседује капитал нити скровиште било каквих лажних илузија, да је потпуно везана за срећу нације и националне државе – овим ја мислим на радничку класу.

- На дну бурета су били сељаци и радници. Они су увек остављани позади, исмејавани, презирани и искориштавани и ипак то су били они који су кроз светску историју градили нације и бранили их. - Како би радничка класа била било шта друго него национала класа?

- За Капиталисту, нација је једва средство ка циљу, али за радничку класу она је увек била циљ за себе.
- Радничка класа је право оличење нације!

Повезане локације и везе

уторак, 2. септембар 2025.

Национална Револуција у савременом добу - Kai Murros

Нема коментара:

Постави коментар